Zlatna deca odrastaju uz dobrotvore
Sećate li se Marka i Marije Okuke iz berkovićkog sela Predolja, čiji su roditelji Radenko i Danijela tragično nastradali u saobraćajnoj nesreći 31. oktobra 2010, nadomak porodične kuće u tom hercegovačkom selu? Mnogi su ih već zaboravili, ali ne i žena velikog srca Rajka Tarlać iz Sidneja koja je poklonila 1.700 dolara štićenicima "Vesti", a među njima deo novca i ovim mališanima. Staratelji dvoje dece su svakom od srca i danas zahvalni na toj pruženoj ruci.
A opet, s druge strane, uprkos neprebolnoj boli koja vlada u domu Okuka i Đurica, od kojih je bila majka Danijela, život se nastavlja... Marko i Marija danas su đaci berkovićke OŠ "Njegoš", druže se sa svima u razredu. Prija im, dodaće, da se po nekoliko dana u sedmici u školu dovoze od bake Mile Okuke iz Predolja, dok su od četvrtka do ponedeljka kod dede Gorana i bake Željke Đurice u Berkovićima - ovo drugo tim više što je od pre dva meseca Marko počeo da trenira fudbal u lokalnom FK "Berkovići". Mladi fudbaler koji je 4. jula, proslavio sedmi rođendan, voli da pomaže starijima - od cepanja i slaganja drva, do niza sitnijih poslova na njivama i u brdima. Za to vreme Marija, kojoj je 13. avgusta bio šesti rođendan, radije se igra sa svojim barbikama ili crta i boji svoje ilustracije.
Pokloni
- Pomoć gospođe Tarlać koja se svake godine seti naših unuka se ne zaboravlja. Plemenitom donacijom od 100 AUD
i nama je olakšala, Marko i Marija će dobiti lepe poklone za praznike. Hvala ovoj divnoj dobrotvorki iz Australije, možda ćemo moći jednog dana da se odužimo - poručuju deda Goran i baka Željka Đurica.
- Njihov mlađi stric Darko Okuka se u Predolju pre pola godine oženio Jelicom. Znali smo i mi ovde u Berkovićima i oni u Predolju da deci dolazak novog člana u porodicu, u zajedničko domaćinstvo (u kome živi i stariji stric ovih mališana Zdravko), znači veliku promenu. Pomalo smo se brinuli kako će sve to primiti - objašnjava nam Goran Đurica, dodajući da je kod Marka ispočetka bilo malo snebivanja u novonastaloj situaciji, "ali, hvala Bogu, sve je to kratko trajalo i dobro se završilo. Jeste, tako to mora biti - složiće se Goran i Željka Đurica koji znaju da je teško naći odgovor na neka pitanja.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Kao kad Marko kaže: "Đede, mama i tata su umrli. Znam ja da svako mora umreti kad ostari... A što su oni mladi umrli, je li Bog tako hteo?" Nije nam bilo lako odgovarati na more tih pitanja... Šta ćete? Deca kao deca - zaključuje deda Goran Đurica iz Berkovića, a onda nakon kraćeg ćutanja, dodade: "Ne, oni nisu obična deca, oni su zlatna deca...".
Najlepše želje
Dvogodišnjem Nikoli Dunoviću sinu Jelene Trikić "Majke Hrabrost", koja je da bi rodila Nikolu odbila da uzima citostatike zbog tumora na mozgu i umrla mesec dana nakon porođaja, uručen je praznični poklon od 100 AUD koji mu je posla Rajka Tarlać iz Australije. Nikolu smo zatekli u društvu tetke Sanje dok je otac Goran bio odsutan.
Nikola je već veliki i pomalo nestašan dečak koji sve više priča i saznaje. "Hvala gospođi Tarlać u ime porodice Dunović koja se Nikole seti za svaki praznik. Ova humana žena koja ima dosta svojih štićenika zaista unosi radost u njihove domove. Najlepšim željama za predstojeće praznike porodica Dunović joj želi uzvratiti radost i pažnju koju ona nesebično poklanja drugima", rekla je sa zahvalnošću tetka Sanja.
Hvala za moju Doris
Novčani prilog od 100 AUD za 23-godišnju slepu Doris Bošnjaković iz Užica, a koja boluje od cerebralne paralize i epilepsije, uneo je radost u ovaj tužni dom. Naš novinar Milan Stanimirović je uručio donaciju njenoj samohranoj majci Slavici Polimčević Bošnjaković, pokazavši još jednom da se o Doris brinu mnogi ljudi.
Ova mlada devojka je 2014. imala još dve operacije na beogradskoj Ortopedskoj klinici na Banjici, a posle toga sa majkom Slavicom je provela 35 dana na rehabilitaciji u Banji Koviljači. Bolesnoj Doris je potrebno mnogo toga, a posebno lift stolica koja bi bila prikačena za gelendere kako bi lakše izašla u kolicima iz stana. Srećom, majka Slavica ima dobre komšije pa joj one pomognu kad god zatreba.
"Dan i noć bdijem nad mojoj ćerkom i znam da nismo zaboravljene. Dok je Doris bila na Banjici, lekove, vitamine i novac slali su nam naši stari prijatelji Olga i Toni Sabadoš iz holandskog grada Sint Pankrasa. Doživljavaju nas kao najrođenije i radujemo se svakom susretu sa njima. Želimo sve najlepše svim ljudima u Novoj godini, a posebne želje upućujemo dobrim i plemenitim zemljacima velikog srca kao što je i gospođa Rajka Tarlać iz Sidneja", poručuje majka Slavica.
