Svetosavska briga za decu Kosmeta
Dođite da vidite šta radimo, koga pomažemo i pridružite nam se, poručila je sestra Jovana Dijavitis, iz sestrinstva grčke misije, koja je poslala pomoć od po 200 evra za 53 dece
Osvrnimo se oko sebe i pružimo pomoć ljudima u nevolji, posebno deci na Kosovu i Metohiji, koja uz malo napora mogu da imaju bolji i srećniji život. Ovo je poruka članove srpske i grčke zajednice, upućena od sestre Jovane Dijavitis iz pravoslavne hrišćanske misije Sestrinstvo Sv. Jovana Milostivog, koje je prošle subote održalo svoj redovan prolećni piknik. Cilj okupljanja članova grčke i srpske zajednice, u šumskom ambijentu na imanju grčkog sestrinstva u Gizbornu, bilo je prikupljanje pomoći za siromašne, beskućnike, ali i srpsku decu sa Kosova i Metohije.
Hrišćanska dužnost- Naš rad je ustremljen na Hristovim porukama: gladnoga nahraniti, žednoga napojiti, a nagoga odenuti. Nemamo drugog izbora, nego da uz saradnju, međusobno razumevanje i hrišćansku sestrinsku i bratsku ljubav, nastavimo sa našim ciljem - ističe sestra Dijavatis. |
Pikniku su se ponovo odazvali članovi naše zajednice, koji su pored ličnih donacija, predali sestri Jovani i 935 dolara koje su u Srbi iz Džilonga sakupili za ovu plemenitu akciju.
Po izuzetno lepom prolećenom danu, najuporniji članovi grčke i srpske zajednice iz Melburna i Džilonga bili su ponovo zajedno na humanitarnom zadatku da pomognu ljude u nevolji i nesrećnu decu. Okupljeni oko vatre, koja se ložila da bi se ugrejali od prohladnog prolećnog jutra i da bi ispekli mladi kukuruz, prisutni na pikniku su razgovarali o nevoljama Srba sa Kosova, a posebno deci koju pomažu. Kasnije tokom dana posluženi su, kao i obično, bogatim ručkom, čiji je čist prihod namenjen akcijama sestrinstva Svetog Jovana Milostivog.
- Naredne godine naša humanitarna akcija ulazi u 17 godinu. Današnji piknik, posvećen je svetitelju Savi i Simeonu, koji i inspirišu naš humanitarni rad. Verujemo da bez njih ne bismo uspeli da izdržimo ovako dugo. Kao i svi hrišćani, trudimo se da sledimo duhovne primere naših svetitelja. Nastojimo da pomažemo ljude u nevolji, a posebno decu - kaže sestra Jovana Dijavitis.
Pisma zahvalnostiNedavno su sestrinstvu Svetog Jovana milotivog u Griznborou stigla i pisma neke od srpske dece kojoj su početkom godine poslali novčanu pomoć. |
I na subotnjem pikniku, ističe naša sagovornica, ponovo su uspeli da okupe humane ljude iz srpske i grčke zajednice.
- Pitaju nas ljudi zbog čega tako dugo istrajavamo u ovoj akciji pomaganja deci. Nažalost, u Australiji ljudi okruženi udobnošću života, zaboravljaju na nesrećne ljude koji su svuda oko nas. Njima moramo da ukažemo da postoje mnoge pravoslavne i hrišćanske porodice kojima i dalje treba naša podrška, pomoć i lepa reč. Dođite da vidite šta radimo, koga pomažemo i pridružite nam se - poručila je sestra Jovana Dijavitis.
I ove godine sestrinstvo grčke pravoslavne misije poslalo je pomoć za 53 dece sa Kosova i Metohije u iznosu od po 200 evra.
- Svi znamo koliko teško žive pravoslavni ljudi na Kosovu i Metohiji. Pisma koja nam stižu su potvrda da su deca našu pomoć primila. Molimo se Bogu da nam da snage da nastavimo i dalje sa prikupljanjem pomoći za srpsku decu. Nastavićemo da ih pomažemo sve dok im je pomoć neophodna, kaže u ime sestrinstva Jovana Dijavatis.
|
Većina prisutnih - Grci! - Svi znamo da naša deca na Kosovu žive, pa kako onda da im ne pomognemo. Na današnji piknik većinom su došli stariji ljudi, naravno da bi trebalo da dolaze i mlađi, ali razumem i njih da su preokupirani svakodnevnim obavezama. Većinom su ovde Grci, pa bi trebalo i naši se češće odazivaju ovoj akciji - kaže Nena Krstaja. |
Na imanju sestrinstva, ponovo je bilo poznatih lica iz srpske zajednice, koja gotovo redovno dolaze i da na primeru pokažu da u Australiji zaista postoji grčko-srpsko prijateljstvo.
- Redovno dolazimo na ovaj piknik, a ovog puta doneli smo i prilog od naših prijatelja, koji nisu mogli da dođu. Srbi na Kosovu a posebno deca, žive nikada gore, okruženi su blokadama. Neredovno se snabdevaju. Celi svet gleda i niko ništa ne preduzima. I naša vlast posmatra i ćuti, pokušavaju sve da zataškaju. To tako ne može, ako ti neko stane na žulj, moraš da jaukneš. To nam najviše škodi kao narodu. Mi pomažemo koliko možemo, zato smo danas i ovde - rekla nam je Zora Šmitran.
Nevolje svojih sunarodnika možda najbolje osećaju ljudi koji su i sami propatili tokom života. Tako i porodica Matić koja je prošla trnovit izbeglički put dok se konačno nisu snašli u novoj zemlji. Ali ni tada ne zaboravljaju ljude u nevolji.
- Izašli smo kao izbeglice iz Sarajeva 1992. godine, preživeli smo velike strahote. Kada se traži pomoć u nekoj humanitarnoj akciji, bar nama ne treba objašnjavati da treba pomoći. U tim nesrećnim ljudima u nevolji vidim i deo sebe, svog muža Anđelka, celu svoju porodicu koja je bila primorana da napusti svoj rodni kraj. Danas kada sam ponovo uz bratski grčki narod, drago mi je, kao da vidim i svoje ljude. Uvek ćemo se odazvati, a nadamo da će se situacija na Kosovu makar poboljšati - kaže Ljiljana Matić. Kao i celokupna srpska zajednica, kaže naša sagovornica, i u njenoj kući pomno se prate dešavanja na Kosovu i Metohiji.
"Nema dana da na njih ne mislim"- Sramota je šta smo dozvolili da se sa našim Srbima tako postupa na našem Kosovu. Moramo kroz ove akcije da pomažemo našu srpsku decu. Veliki je uspeh i za svaku pohvalu ova duga akcija koju organizuje sestra Jovana i grčka zajednica. Kao majka, kao baka, ne prođe dan da ne pomislim na decu sa Kosova i da se zapitam, imaju li šta oni tamo da jedu - ističe Jovanka Pejić. |
- Uz naše ljude smo makar moralno, ubeđena sam da će dobiti svoje prostore na Kosovu - dodaje ona. Ljiljanin suprug Anđelko Matić dodaje da je ova dugogodišnja humanitarna akcija u Melburnu pravi i istinski primer grčko-srpskog prijateljstva. - Posebno dolazimo ovde jer se pomažu deca. Ona su najmanje kriva za stanje na Kosovu, zato moramo svim silama da im pomognemo. Dok nas zdravlje drži, noge nose, a oči vode, dolazićemo na ove piknike - veli Anđelko Matić.
I gospođa Rada Matić potvrđuje da, koliko je zdravlje dozvoljava, dolazi na humanutarne piknike u Grinzboro.
- Želim da pomognem koliko i kako mogu. Dobijamo redovno i pisma koja potvrđuju da su deca sa Kosova primila pomoć odavde. Nadamo se da će ova pomoć ogrejati srca naše dečice sa Kosova, da budu srećna i da znaju da mislimo na njih - rekla nam je Rada Matić.
