Ako bude tableta, biće i dugog života

Da ništa nije predaleko kada je neko voljan da pomogne, ilustruje primer 33-godišnje Sandre Nestorović iz Gornjeg Milanovca, majke dve devojčice, koja se oporavlja od nekoliko teških operacija nakon što je otkriveno da je obolela od karcinoma. Nije daleko čak ni Pert u Australiji koji je od grada u kom živi udaljen hiljadama kilometara.

Hvala svima: Sandra Nestorović

 

- Svega nekoliko dana od objavljivanja teksta u "Vestima" o muci koja me pritiska, pred mojom kućom se pojavio Verko Miletić iz Perta i uručio mi 700 AUD. Novac su prikupili naši ljudi koji žive s njim u tuđini: Dragan Mijajlović, Zorica i Goran - Gale, Mileta i Marina Miletić, Dule i Milka Danilović, Branko i Tijana Kuzmanović i Ceca i Verko Miletić koji mi je doneo novac i pismo od tih divnih ljudi iz Perta. Od uzbuđenja, iznenađenja, ili sreće, tek, nešto mi se bilo skupilo u grudima da nisam mogla da progovorim. Znam samo da mi se plakalo i da sam se uzdržala dok je darodavac bio tu, a isplakala sam se grleći Milu i Janu tek kada je on otišao i ponavljala da imamo novac za jednu kutiju leka i trećinu za drugu - objašnjava Sandra, čija je muka zaista velika.

Poslednje dve operacije na oba plućna krila, zapravo metastaze ranije odstranjenog malignog tumora natkolenice, Sandra Nestorović je hrabro podnela jer su joj, kako kaže, pred očima uvek bile ćerke osmogodišnja Mila i petogodišnja Jana. Zbog njih se borila i, kako pokazuju nalazi, gotovo izborila. Ova mlada i hrabra žena oseća se dobro, ali rak je podmukla bolest i nikada se ne zna na koji organ će spustiti svoje krake. A da se to ne bi dogodilo, jer njen iscrpljeni organizam novi atak teško bi preživeo potreban joj je lek "ixoten", generičkog naziva trafosfamid koji proizvodi jedna nemačka farmaceutska kuća.

Na srpskom tržištu ga nema, jedna kutija košta 380 evra. Sandri su mesečno potrebne dve kutije tableta od po 50 mg. Iako bez preterivanja može da se kaže da ovaj lek Sandri Nestorović život znači, njena porodica, nakon što su iz kuće prodali sve što je moglo da se proda, više nema novca da ga kupi, zbog čega se za pomoć obratila našoj Redakciji, odnosno čitaocima "Vesti" širom sveta koji su, kao i uvek do sada, pokazali humanost ma gde se nalazili.

Verko Miletić iz Perta, kao što na početku teksta piše, najbolja je potvrda ove konstatacije. Sticajem okolnosti on je bio u prilici da lično uruči donaciju Sandri Nestorović, ali ima mnogo onih koji su telefonom najavili pomoć. Ona pedantno beleži svaki poziv i sa poštovanjem izgovara imena svih onih koji su joj pomoć obećali.

- Pomoć su mi ponudili Zorica Mijajlović iz Austalije, Mišo Margač iz Nemačke, Janja Stevanović iz Australije, Đurđica Jerkić iz Diseldorfa, Duška Stanišić i Nada Jevtić iz Austalije, Vlada Pele iz Pariza, Snežana Mijatović, predsednik Odbora pravoslavne crkve iz Kasela i, za sada, Kragujevčanin Raka, vlasnik hotela u Austriji. Neki od njih su ponudili da mi pošalju novac, drugi da mi nabave lek, a meni je svejedno. Važno je da imam terapiju i da sam pored svojih ćerki - kaže Sandra Nestorović proveravajući spisak strahujući da joj se nehotice ne desi da ne pomene neko ime.

I ona, kao i mnoge bolesne majke koje se grčevito bore za život zbog dece, uverene da otac neće moći da ih zameni, ma kako brižan i odgovoran bio, zahvalna je svakom ko se javio i svojim obećanjem nadu u izlečenje učvrstio.
 

Pismo suzama pisano Faksimil pisma iz Nemačke - Naravno da me je ganuo svaki poziv i svaka novčana pošiljka, ali sam se baš isplakala kada sam primila pismo od gospođe Dude iz Nemačke i u pismu 20 evra. Dok sam čitala izvinjenje gospođe Dude što nije imala više novca da mi pošalje, ali da je osećala da mora da mi se javi i hrabri da izdržim, suze su išle same. Eto, hvala Dudi, ali i svim ljidima koji su uz mene u ovoj mojoj borbi da pobedim tešku bolest i da budem u prilici da gledam svoje devojčice kako odrastaju.   Sugrađani u akciji "Vesti" Na apel "Vesti" da se pomogne Sandri Nestorović nije ostala gluva ni lokalna vlast u Gornjem Milanovcu koja se i ranije uključivala u naše humanitarne akcije, naročito Crveni krst u Gornjem Milanovcu i Kolo srpskih sestara. - Zahvaljujući "Vestima", opština mi je obezbedila 20.000 dinara za nabavku leka, opštinski Crveni krst 10.000 dinara, koliko sam dobila i od Kola srpskih sestara, što je jednomesečna terapija. Iako je ovo jednokratna pomoć, vrlo je važno da se problem novca za nabavku skupocenog leka polagano rešava, ali imam problem kako da nađem prave reči da zahvalim svim zemljacima iz dijaspore. U srpskom jeziku, ma koliko bio bogat, nema toliko reči kojima bih iskazala sve ono što su ti ljudi uradili i rade za mene i moju porodicu - reči su Sandre Nestorović koje je zalila suzama, a one govore jezikom koji svako razume.