Počinje gradnja kupatila

Reakcija napaćene žene, majke, radnice i domaćice Tanje Jovanov, kada joj je reporter "Vesti" uručio donaciju anonimne porodice iz Švedske u iznosu 2.000 švedskih kruna, bila je više nego emotivna i burna. Tanja je od sreće počela da plače, a zadovoljstvo nije skrivao ni četrnaestogodišnji sin Boris, koji je u četvrtak 1. septembra krenuo u osmi razred Specijalne škole "9. maj" u Zrenjaninu.

Radi se udarnički: Tanja Jovanov sa sinom Borisom i bivšim suprugom Borom

 

Obradovao se i Tanjin bivši suprug Bora, koji poslednjih godinu dana ponovo živi sa svojom porodicom, uz šaljivu opasku da je "obrao bostan" jer ga pored redovnog posla noćnog čuvara, sada očekuju i zidarski i vodoinstalaterski radovi.

- Šalim se ja malo - prokomentarisao je Bora.
 

Danas prostrto, sutra smotano: Tanja sa sinom Borisom

Naravno da ću sa zadovoljstvom da se prihvatim posla, samo da mojoj supruzi i sinu bude bolje u ovom stanu koji su zahvaljujući Humanitarnom mostu "Vesti", dobili od opštine Zrenjanin na trajno korišćenje. Kao što znate, već smo kupili šljunak, pesak i cement, a ovih dana ćemo i vodovodne i kanalizacione cevi, tako da ćemo uskoro u stanu imati i kupatilo sa tuš kabinom i stvoriti kakve takve uslove za život za normalan život ljudi - naglasio je Bora.

Tanja od sreće dugo nije ništa mogla da izgovori, a onda su odmah krenuli planovi, projekcije, gde će da postavi tuš kabinu, gde lavabo, a gde NjC šolju u malom prostoru, odvojenom od jednosobnog trošnog stana naći za prvo kupatilo u dugoj istoriji i stana i kuće.

- Ja zaista ne znam kako da se zahvalim dobrim i humanim ljudima iz Švedske koji su poslali ovih 2.000 kruna. Ne znam koliko je to kod njih novca i koliko su morali da odvoje od svog kućnog budžeta, ali nama ove pare zaista puno znače, da ne preteram, ali zaista kao novi život. Pod svojim smo krovom, imamo sobu, kuhinju, sada i kupatilo kao sav ostali normalni svet. Do sada, zapravo još uvek, kupamo se u starom koritu, grejemo vodu na šporetu... A pre samo nekoliko meseci bila sam u očaju, bukvalno na ulici, kada su nas izbacili iz one napuštene benzinske pumpe. Činilo mi se da je jedini spas povratak u taj prostor i nastavak tog životarenja. Zahvaljujući čitaocima "Vesti" i Humanitarnog mosta, mi smo sada srećni i imamo volju i motiv da nastavimo da živimo punim plućima i da se nadamo boljem sutra, a ono što je najvažnije, zimu nećemo dočekati u hladnom! - izgovorila je Tanja u jednom dahu, žureći da krene ka prodavnici gde se prodaju bojleri, kako bi odmah rezervisala jedan.

- Ama da Tanja malo ne remeti redosled radnji, prvo je trebalo obezbediti odvodne i dovodne vodovodne cevi, ali neka je, neka se raduje i uživa gledajući bojler. Zaslužila je to pateći se, zajedno sa našim sinom Borisom i sa mnom, svih ovih godina. I ja sam ponovo dobio posao noćnog čuvara, samo da i plata bude redovna i preživećemo nekako... - nastavio je smirenim glasom Bora.

U međuvremenu vratila se i Tanja.

- Ne bih želela da ovo zazvuči kao traženje hleba preko pogače, jer zaista dobili smo puno. Kupatilo mi znači koliko i krov nad glavom, koliko i ceo stan, ali potrebne su nam još gips ploče za pregrađivanje sobe i stiropor i laminat da bismo zatvorili betonski pod i zimu dočekali u toplom. Nažalost, od naših primanja, mojih 11.000 dinara socijalne pomoći i Borine neredovne plate, koju unazad nekoliko godina uopšte nije primao, prezaduženi smo sa svih strana. Zato nismo u mogućnosti da sami odmah sve obezbedimo i konačno rešimo opremanje stančića, ali štedećemo i truditi se da što više toga odradimo do prvih zimskih dana - poručuje Tanja, uz isticanje velike zahvalnosti porodici iz Švedske i svima koji su pomogli da radost zbog dobijanja stana ne bude zagorčana.