Još jedan čovek od reči

Užičanin Goran Živić poslao 320 evra, svoj prilog za kupovinu elektronskih kolica Milici Rančić, a 50 evra kao poseban dar njoj i sestrama.

Iako je apelom Humanitarnog mosta tražena pomoć za nabavku elektronskih invalidskih kolica za 16-godišnju Milicu Rančić, srca naših čitalaca podjednako su osvojile i njene dve sestre. Pirotske trojke, rođene sa cerebralnom paralizom, nisu iznenađene. Sve što imaju međusobno dele, pa tako i svaka donacija koja stigne obraduje Moniku i Milijanu koliko i Milicu.

Tako je bilo i kad je na njihovu kućnu adresu stigla obećana pomoć Užičanina Gorana Živića koji živi i radi i Francuskoj. Uz prilog od 320 evra za kupovinu kolica, poslala je sestrama Rančić i 50 evra da ispune sebi neku od devojačkih želja.

- Upoznali smo još jednog čoveka od reči. Javljao nam se nekoliko puta, želeo što više da sazna o nama, pratio tok akcije i delio našu radost što se suma uvećava, kako i kada se pojavljivala šansa da Milica dobije iz Australije kolica. Naravno, želje i mogućnosti ne idu uvek zajedno. Moje ćerke, suprug i ja zahvalni smo i na dobrim namerama, a Goranu Živiću na prilogu za kolica i divnoj pažnji u vidu novčanog poklona koji vredi trećinu moje mesečne zarade - rekla je Olgica Rančić, koja svojom platom spremačice od 15.000 dinara izdržava celu porodicu.

Firma oca Ivice otišla je pod stečaj i on je ostao bez posla, ali to nije poremetilo skladne odnose ove skromne porodice. Ćerke su nastavile da uče i postigle odličan uspeh na kraju osnovne škole i nastavile da maštaju o polasku u srednju koja će im omogućiti da rade, druže se sa ljudima sličnih interesovanja i same sebe izdržavaju.

A da bi snovi ćerki postali stvarnost, roditelji su pokucali i na vrata "Vesti".

Milijana i Monika, koje su uspele da stanu na svoje noge, mogu da krenu u srednju školu. Ni njihov korak nije siguran, ali majka Olgica i otac Ivica spremni su da ih prate do školske zgrade i čekaju po završetku nastave.

- Monika i Milijana mogu da sede u školskoj klupi za razliku od Milice na kojoj je bolest ostavila najviše posledica. Zato su joj neophodna invalidska kolica. Mi ne možemo biti u učionici i dizati je iz klupe niti prenositi iz kabineta u kabinet. Za dalje školovanje mora imati to elektronsko pomagalo kako bi njime upravljala - nastavlja majka Olgica i ponavlja već mnogo puta ispričanu priču.

Od Miličinih kolica zavisi i da li će njene druge dve ćerke upisati srednju školu i ako upišu da li će je završiti. Poznato je da su trojke, kao blizanci, izuzetno vezani, a kod sestara Rančić ona je zajedničkom bolešću utrostručena. Stoga, poštovani čitaoci, ulažući u budućnost Milice, ulažete i u budućnost Monike i Milijane, što je dobro razumeo i na najbolji način pokazao Užičanin iz Francuske, o čijoj donaciji danas pišemo.