Uz Aleksandra svim srcem šest godina

Udruženje srpske bratske pomoći iz Kanade nastavlja da pomaže 37-godišnjem Aleksandru Čoliću iz sela Ljubesela kod Topole, obolelom od ubrzanog starenja mozga i tako ispunjava obećanje da će mu na svaka tri do četiri meseca uputiti pomoć.

U MISLIMA DOBROČINITELJA: Aleksandar Čolić

Da je ova tvrdnja u potpunosti istinita, dokazale su to članice ovog udruženja Rada i Marica kada su nedavno posetile skromni dom Čolića i donele mu novčanu pomoć od 900 kanadskih dolara zajedno sa brojnim poklonima.
 

O ovom divnom gestu dobročinitelja iz daleke Kanade, naše novinare je obavestila Aleksandrova samohrana majka Ljiljana Čolić.

- Kako Udruženje srpske bratske pomoći neće biti u mogućnosti da nam u narednim mesecima, tačnije na svaka tri, donosi pomoć, to su odlučili da za nas sad prikupe i pošalju ukupno 900 dolara kako bi nam se našlo do Nove godine.

- Želim da se svim dobročiniteljima iz Kanade zahvalim do neba što nastavljaju da nam pomažu i brinu o nama. Njihova pomoć nam zaista mnogo znači. Isto toliko nam znači i to što nas uvek neko od članova poput Rade i Marice obiđe, posedi i popriča sa nama. Samim tim, Aca i ja se osećamo bliže svim tim divnim ljudima koji su mislili na nas. Činjenica je nažalost ta da su dnevnice svuda jako male, a sve je poskupelo, tako da čovek jedva uspe da sastavi kraj sa krajem. Upravo zato ćemo ovom donacijom platiti dugovanja za struju i kupiti ogrev za zimu, što je velika stavka. Znam da žurimo, ali bolje je sad to učiniti, a kasnije misliti na druge stvari - rekla je Ljiljana Čolić, koja leti radi za nadnicu u poljoprivredi, a zimi čisti tuđe stanove i neguje nepokretne bolesnike kako bi ona i Aca imali za osnovne potrebe.

Jedini prihod Čolića je 10.000 dinara Aleksandrove invalidske penzije, što ne pokriva ni troškove hrane.  U nastavku razgovora sa ovom nesrećnom ženom saznali smo lepe vesti.

Dragan Mirković iz Minstera, rodom iz Topole, ponovo je došao u zavičaj i kao i svakog puta do sada, posetio svog nekadašnjeg školskog druga donevši mu u ime svoje supruge i ćerkice pet kutija leka "buspar" od 10 mg, 5.000 dinara, poklone i slatkiše. Isto to je učinio i Siniša Živković iz Smederevske Palanke koji radi u Švajcarskoj. Obišavši Acu, darovao mu je devet kutija leka "buspar" i 20 franaka.

- Iako smo se Aca i ja već zahvalili lično ovim divnim ljudima, želja nam je da to učinimo i posredstvom "Vesti" i uputimo neizmerno poštovanje za sve što su učinili za nas i što nastavljaju to da čine. Istina je ta da nije bilo ovako dobrih ljudi poput njih, ni sama ne znam da li bi moj sin još bio živ, a život nema cenu. Znam samo da moj sin zahvaljujući dobroti ljudi širom sveta za šest godina od početka akcije nije ni jedan jedini dan ostao bez terapije. To sve govori kolika su srca plemenitih čitalaca "Vesti" - ispričala je 58-godišnja majka Ljiljana, a potom nastavila:

- Iako Acina bolest ne utiče na njegovo rasuđivanje i memoriju, nego centre za motoriku, zbog čega se sve teže kreće i nerazgovetnije govori, društvo ga slabo posećuje. A toliko se obraduje kad se neko pojavi na vratima ili telefon zazvoni. Nikom ne zameram jer i sama znam da su ljudi su zauzeti svojim problemima. Vremena su teška i svako muči svoju muku. Pri tom, treba imati i strpljenja za razgovor s Acom jer ponekad, kad je uzbuđen, govori tako da ga jedino ja do kraja razumem. Zato se između ostalog veoma obraduje posetama svojih dobročinitelja. Njihova pažnja i prijatni razgovori daju Aci polet i vedrinu.