Novčić za miran san starice sa Peštera

U detinjstvu naučena lekcija "pomozi svakom u nesreći" postala je svakodnevica zaposlenih u pariskoj knjižari "Sloga Pres", u takozvanoj "srpskoj ulici" Simplon, smeštenoj naspram ulaznih vrata u saborni hram Sveti Sava.

JEDAN OD NASJREĆNIJIH DANA: Marica Popadić sa decom i Radoje Kuč

 

Prometno je tu, naročito u dane obeležene crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru. Uđu vernici, pogledaju dnevnu i nedeljnu štampu, ima knjiga, ima DVD-a, CD-a, ali čim pruže ruku da plate odabrano, pogled im kao magnet privuče korpica u kojoj se, eto, od kusura, od sitniša, skuplja pomoć za unesrećene u otadžbini, najčešće one koje je muka naterala da se nađu na stranicama Humanitarnog mosta.

Svakome se gazda Bogosav Daničić srdačno zahvali i nakloni, isto kao da je u pitanju golem novac. U stvari i jeste, jer ono što se srcem daje - stostruko je uvećano.

Ovaj put žutih novčića bilo je 200 evra, potom je Duška Matić dodala 200, Kolo srpskih sestara 80, a dve članice Kola Stanica i Mira još po 10 i sakupi se tako 500 evra i prosledi Popadićima iz Buđeva na Pešteru. Život da olakšaju, sirotinju da ublaže, ako ništa drugo da im ponekad nebo bude vedriji. Govorili su:
 

- Za kravu Šarku počeli smo prikupljati, a kada je ona već kupljena može i nešto drugo, ono što će starici Marici doneti miran san.

Kad o Popadićima pišu "Vesti", dobri ljudi reaguju. Onaj koji dolazi u kontakt sa majkom Maricom, staricom od 85 leta, njenim slabovidim i gluvim sinom Srđanom, 60-godišnjakom i 45-godišnjom mentalno retardiranom ćerkom Radovankom je neumorni Radoje Kuč. Iz knjižare "Sloga Pres" pronalazimo ga telefonskim putem.
- Jeste, poštar sam, obilazim 14 sela, hodim brdima kojekuda. Meni 52 leta, supruga mi 20 godina mlađa. Oboje volimo ljude, a najviše one koji hoće da pomognu.

Pitamo da li stigoše novci, a on će:

- Jeste, iz Pariza je došlo 500 evra, na mom su računu. Naravno, za Popadiće. Uplatio je to Milan Daničić, rečeno mi je da je od Parižana, iz neke srpske knjižare. Mnogo hvala Parižanima što misle na ove nesrećnike.

- A krava? - pitamo.

- Kupili smo kravu i taj problem rešili. Sada treba dimnjak. Trebalo bi i kupatilo. I ograda fali...

Slušaju razgovor kupci u knjižari "Sloga Pres", drago im da i njihov novčić može nekome izmamiti osmeh na licu. Kupovaće oni i dalje novine i knjige na srpskom jeziku, pri tome će do kusura zazveckati novčić u korpici. Toliko od Parižana. Humanost se nastavlja, a "Vesti" su tu da sve zabeleže.