Ko usreći druge, usreći i sebe
Iako živi od skromne penzije i lošeg je zdravstvenog stanja, Dosta Miki Bauer iz Frankfurta, uoči svakog većeg praznika, odlazi u Redakciju "Vesti" u Bad Filbel i donosi novčane darove za štićenike Humanitarnog mosta. Učinila je to i ovih dana kada hrišćani, srca ustreptalog od radosti, dočekuju Uskrs, praznik koji simbolizuje pobedu dobra nad zlim, života nad smrću.
- Ni kao sirotinjsko dete nisam mogla da pojedem komad hleba pred decom u čijim očima se glad videla. Svakom bih dala bar po zalogaj. Tako je i danas.
Kako bih mogla da sednem za sto zdela punih različitih jela, a da bar nekom nisam pomogla da tog dana ne bude gladan ili ne oseti radost praznika? - pitanjem počinje da odgovara Dosta Bauer na novinarsko pitanje zašto je odlučila da po 100 evra uputi sestrama Radetić, poslednjim nomadima na Pešteru i šestogodišnjem Aleksandru Smukovu iz Dobrinaca kod Rume.
I u nastavku razgovora, ova dobrotvorka koja ima više štićenika nego godina života, priča sa uzbuđenjem kao da je to njena prva donacija, otkriće koliko je prijatnije davati nego primati.
Svakom po zasluzi
|
- Imam 70 godina koliko i Miroslavka Radetić. Njena sestra Slobodanka samo je dve godine mlađa. Znam i šta znači razlika između hteti i moći.
One su i ovu zimu provele na planini, gazeći kroz smetove snega bez tople odeće i obuće u potrazi za hranom za svoje stado. Radile su to celog života i sigurna sam da im teško pada pomisao da se pridruže ostarelom i slepom bratu Vladi u kolibi podno planine. Ali, moraće.
Godine brzo prohuje, a starost je nemilosrdna kao i zime na Pešteru. Čestitajte im u moje ime Uskrs i kažite da ih pozdravlja Miroslavkina vršnjakinja i šalje mnogo poljubaca.
Donaciju smo odmah prosledili poštaru Radoju Kuču koji se u ime svojih zemljakinja zahvalio Dosti Bauer i svim čitaocima "Vesti".
- Miroslavka i Slobodanka su na planini Giljevi. Ne mogu čudom da se načude kad sam se pojavio i doneo novac. Dobijale su one pomoć u hrani, odeći, obući od ovdašnjih humanitaraca, ali nikad novčanu.
Ja im ispričam sve što čujem od vas ili što mi vaši čitaoci kažu, a one slušaju, ne trepću.
Sećam se, nije bilo davno, kad sam im doneo prvih 200 evra rekle su da njima ništa ne treba, da im kupim hranu za stoku. Sad, međutim, i one poželeše udobniji dom. Dogovorili smo se da novac sačuvaju, pa da popravimo kolibu.
"Ne može ni Vlado sam", rekoše i opet potvrdiše svoju nesebičnost. I nomadskog života će se odreći i kolibu srediti ne zbog sebe nego brata - ispriča nam Radoje Kuč poslednji susret sa sestrama Radetić, a mi ćemo dodati: kakva donatorka takve štićenice.
Bravo, Radoje
Zaposleni u Redakciji "Vesti" u Sidneju odlučili su da pošalju 200 evra Radoju Kuču u znak zahvalnosti za sve što čini za štićenike Humanitarnog mosta na Pešteru.
Poklon se ne odbija i prihvatam ga uz veliko hvala, ali pre svega što ste u vašim novinama pisali o nama i pomogli mnogima do sada... - govorio je zbunjeno Radoje Kuč koji iz Dolića svakog jutra kreće u selo Ugao gde stiže pošta i raznosi je u petnaestak sela, ne žaleći se na malu platu kojom izdržava suprugu i četvoro maloletne dece.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
