Suzama dan počinje i završava se
Svako jutro u kućerku Čedine i Borke Dražević u selu Drenova kod Gornjeg Milanovca koji najmanje liči na kuću za život, započinje suzama, a tako im se dan i završava. Uboge starice su sinovice narodnog heroja Dragomira Draževića koji je zajedno sa svoja tri sina položio život za nešto što se tada, u veme borbe protiv fašizma, zvalo "bolje sutra". To "bolje sutra" nikada nije zakoračilo preko kućerka Draževića.
Naprotiv, nema tih reči kojima bi se opisali uslovi u kojima žive 68- godišnja Borka i 76-godišnja Čedina koja je pre nekoliko godina preživela šlog i od tada ne ustaje iz kreveta.
U međuvremenu, svet je napustio njihov brat Jovan Dražević u 80-oj godini života, pa se život Borke i Čedine sveo suze i iščekivanje dana kad će i one otići iz ovog surovog sveta.
- Ma, osećam se kao da smo osuđene na život, baš tako! Eto, prošle godine nam je umro brat Jovan, koji je vodio brigu o nama koliko je mogao. Umro mi je jedne večeri na rukama, iznenada i od tada smo Čedina i ja ostavljeni na milost i nemilost životu.
Od para koje sam sačuvala od onoga što su nam ljudi iz sveta ranije slali kupila sam Jovanu novo odelo za ukop. Kad smo sahranile našeg brata morale smo da prodamo i jedinu kravu iz štale i tada sam se toliko nasekirala da sam dobila infarkt od kojeg ne mogu potpuno da se oporavim.
Čedina je već godinama šlogirana, nepokretna i ne ustaje iz kreveta, a para za skupe lekove nemam. Iz ove zime smo nekako izašle, a šta će biti dalje, to samo blagi Bog zna - jada se Borka čvrsto privijajući na grudima novčanicu od 50 australijskih dolara koju im je poslala plemenita Ranka Dragić iz Melburna.
U kućerku Draževića koji je, zapravo, samo jedna soba, već više od dve decenije nema struje jer im je isključena zbog neplaćenog računa, krov kućice prokišnjava baš na mestu gde leži nepokretna Čedina, plafon se provalio iznad kreveta u kojem je do pre godinu dana spavao brat Jovan, vremešni šporet je progoreo nekoliko mesta, pa unutrašnjost sobička u kojem žive sinovice narodnog heroja najviše podseća na kulise pripremljene za snimanje filma čija se radnja odigrava u dalekoj prošlosti. Ipak, nije reč o prošlosti već o tipičnoj srpskoj realnosti zaboravljenih, nemoćnih i bolesnih.
Poruka dobrotvorki
- Nemam reči da opišem koliko nam je teško. Uveče se Čedina i ja isplačemo i mislimo da smo kroz suze ispustili sve što nas tišti, ali dođe jutro, pa još jedan dan ispunjen mukom i nemaštinom, pa opet veče i suze i tako nam teku zemaljski dani.
Glad nekako i podnosimo, ali najveći problem su nam lekovi, posebno za Čedinu koji su preskupi. Eto, sve sam ovo ispričala da bi gospođa Ranka znala koliko nam je pomogla i koliko nam znači njena pomoć - poručuje Borka Dražević i dodaje da osim želje da joj se dobro dobrim vrati kao i svim čitaocima koji su im pomogli pre nje nema čime da joj se oduži.
|
