Misli mladića, pokreti starca
Od kada je stekao penziju u Švajcarskoj, gde je decenijama radio, Bratimir Bašović pola godine provodi u rodnoj Topoli. Tada obavezno poseti 37-godišnjeg Aleksandra Čolića, školskog druga svog sina i donese mu lekove.
- Bratimir nam dođe kući u Ljubeselo. I pre neki dan je bio i doneo tablete "buspar" od 10 mg za jednomesečnu terapiju. Dao je Aci i 1.000 dinara. Za njegovu bolest, ubrzano starenje mozga, saznao je čitajući "Vesti" u Švajcarskoj. Bilo je to pre šest godina i od tada nam pomaže. Dok je radio znao je da pošalje lekove ne čekajući dolazak, ako pročita da smo u krizi i da preti opasnost da Aca prekine terapiju - priča jecajući samohrana majka Ljiljana.
Kaže i da gleda kroz prozor sina kako sedi u invalidskim kolicima na prvom prolećnom suncu, a srce joj puca:
- Ne mogu pred njim da plačem i ovako je dovoljno nesrećan. Starenje mozga ne utiče na njegovo rasuđivanje i memoriju, nego centre za motoriku. Sve teže se kreće i nerazgovetnije govori. A voli društvo. Obraduje se kad se neko pojavi na vratima ili telefon zazvoni. Nažalost, sve manje je onih koji nam otvaraju vrata. Nikom ne zameram. Ljudi su zauzeti, vremena su teška, treba imati strpljenja za razgovor s Acom.
Ponekad, naročito kad je uzbuđen, govori tako da ga jedino ja do kraja razumem. Čitaoci "Vesti" su izuzetak. Ponekad se pitam kako je moguće da su sačuvali toliko više čovekoljublja od nas ovde kad ni njima u pečalbi nisu tekli samo med i mleko - kaže zamišljeno Ljiljana Čolić i dodaje da će i ovu priliku da iskoristi da se zahvali ne samo Bratimiru Bašoviću nego i svim drugim donatorima bez čije pomoći bi stanje njenog sina bilo još teže, a uslovi u kojima žive potpuno nepodnošljivi.
