Nedelja 17. 11. 2024.
Beograd
160
-
Novi Sad
170 -
Niš140
-
Kikinda160
-
Kraljevo150
-
Kruševac150
-
Leskovac150
-
Loznica140
-
Negotin190
-
Ruma170
-
Sjenica120
-
Vranje130
-
Vršac140
-
Zlatibor140
-
Zrenjanin170
- Nešto bolji rezultati budžeta na početku ove godine nisu dovoljno pokriće za razmišljanje o povećanju penzija i plata u javnom sektoru. Ekonomski za to još nema uslova i nikako ne treba odstupiti od trogodišnje predviđene konsolidacije.
- Vraćanje plata i penzija u javnom sektoru na prvobitni nivo moglo bi se očekivati na jesen i to što je rekao premijer je realno. Prvi kvartal je pokazao da smo na dobrom putu. Ipak, treba sačekati rezultate u junu i videti da li se pozitivan trend nastavlja.
- Srpska vlast ne treba da hapsi i izruči Šešelja kao što traži Haški sud već da odbrani svog građanina, pošto je već pušten na slobodu. Svaki građanin ove zemlje mora biti zaštićen od zlostavljanja koje sprovode strani organi.
- Prisilni povratak Vojislava Šešelja u Hag po srpsku vlast ne bi imao nikakve posledice i njegovo odsustvo puno se ne bi primetilo. Oko njegovog povratka bilo bi buke samo dva dana, a Hag nas očigledno testira i dodatno ponižava.
- Srbija je od svih zemalja u regionu najmanje zainteresovana za ulazak u NATO. Ipak, ako bi ušla imala bi višestruke koristi od toga. Osnovni motiv za evroatlantske integracije, pored ekonomskih i demokratskih reformi, jeste i osećaj stabilnosti i bezbednosti.
- Srbiji niko ne preti da bi je NATO branio, a članstvom se rizikuje uvlačenje države u sukob koji nije njen. Nisam čuo dovoljno jake argumente. Vlast se zvanično zalaže za neutralnost, a iznose se argumenti koji su pro-NATO što većina birača ne prihvata.
- Kad je reč o reformama koje treba da sprovedemo, Evropsku uniju kao da ne zanima što u Srbiji nema slobode medija i što je ekonomski razvijena kao afričke države. Tu nam izgleda popušta da bi uvek mogla da ucenjuje oko Kosova i Metohije.
- Ni na koji način EU ne gleda Srbiji kroz prste. Kad se pogledaju uslovi koje Srbija ispunjava, vidi se da su oni teži i sadržajniji od onih koje su nekad ispunjavale sadašnje članice EU. Pitanje je koliko bi članica EU imala da su ti uslovi tada važili.
- Slučaj srpskih penzionera je atipičan, pa se zato moraju tražiti i atipični putevi prema sudu u Strazburu. Suočeni smo sa zakonom koji je anulirao pojedinačna rešenja o penzijama. Fond nije donosio nove odluke po tom pitanju, tako da one stare i dalje važe.
- Moram da kažem da je to veoma neizvesno. Neki stavovi Evropskog suda u Strazburu idu protiv argumentacije na kojoj se zasnivaju inicijative udruženja penzionera, dok neki drugi idu u korist zahteva da se zakon ukine i primanja vrate na staro.
- Banke su 2002. godine kada je uveden evro umesto marke imale precizne podatke o štednji građana u kućama i taj podatak se kretao oko tri milijarde evra. Taj iznos je do danas ostao isti. Novac na stranu stavljaju oni koji dobijaju novac iz dijaspore i mali deo onih sa visokim platama.
- Mislim da je štednja pod dušekom sve manja i nisam siguran u validnost procene da je reč o novcu od oko tri milijarde evra. Novac građana sve više završava na štednji u bankama. Bez obzira na sve što se dešava razlog je sve većeg poverenja građana u naš bankarski sistem.
- Srbija se manje-više i ponaša prema onome što je rekao Vilijam Montgomeri, bivši američki ambasador. Pitanje je samo koliko će dugo još moći da ćuti, jer smo svedoci neprestanih poruka evropskih zvaničnika. Zasad Srbija bira ono što joj odgovara.
- Zvanična politika koju vodi Beograd jeste odbrana svojih interesa, a naši interesi se nalaze u okviru punopravnog članstva u EU, evropskom putu i perspektivi. Zašto da ne govorimo i radimo na tome. Nećemo zatvarati vrata ni ruskim prijateljima.
