IZVOZ IZ SRBIJE

Postoji nekoliko dokumenata koji su obavezni kod svakog izvoznog posla. To su:

• ugovor sa partnerom, overen u Privrednom sudu, na osnovu kojeg se roba prodaje, odnosno izvozi;
• trgovačka dokumenta;
• transportna dokumenta;
• dokumenta o osiguranju;
• carinska dokumenta.

Ugovor o kupoprodaji robe

Ugovor o kuporodaji robe je najvažniji ugovor u međunarodnoj trgovini. Ovim ugovorom prodavac se obavezuje da će isporučiti robu i preneti svojinu na kupca, dok se kupac obavezuje da će platiti ugovorenu cenu i primiti robu.

Međunarodna kupoprodaja robe regulisana je pravilima Konvencije Ujedinjenih nacija o međunarodnoj prodaji robe iz 1980. godine, koja je poznatija kao Bečka Konvencija.

Komponente izvoznog ugovora su:

• ime i adresa dobavljača, ime i adresa kupca,
• detaljan opis proizvoda koji se izvoze, izgled i opis pakovanja, dimenzije i težina, naziv carinske tarife;
• cena, uključujući popuste, načine i rokove plaćanja;
• valuta u kojoj se obavlja prodaja i plaćanje;
• isporuka, uključujući i procenjeno vreme isporuke ili slanja;
• pravno vlasništvo, uključujući i momenat kada vlasništvo prelazi sa prodavca na kupca;
• način transporta;
• "incoterms" - odgovornost za osiguranje i prevoz;
• garancije i troškovi banaka;
• dokumenti koje zahteva kupac;
• važeći zakoni u slučaju spora;
• arbitraža kao alternativa za spor.

Trgovačka dokumenta

Trgovačka dokumenta prate robu od mesta otpreme do krajnjeg odredišta i najčešće se odnose na opis robe.

U grupu trgovačkih dokumenata spadaju:

• Trgovačka faktura predstavlja račun koji izdaje prodavac na memorandumu preduzeća. Svaka trgovačka faktura treba da sadrži datum izdavanja i broj ugovora na koji se faktura odnosi, količinu robe, opis i karakteristike robe, jediničnu cenu izraženu u dogovorenoj valuti i jedinici mere, ukupnu vrednost robe u dogovorenoj valuti, broj profakture koju je kupac prethodno odobrio, naziv mesta otpreme i oznaka transportnog sredstva kojim će roba biti otpremljena, paritet u skladu sa dogovorenim odredbama "incoterms" i instrukcije za plaćanje robe.
• Specifikacija robe - dokument koji izdaje prodavac i sadrži opis proizvoda koji je predmet kupoprodaje. Ovaj dokument je posebno važan za kupca jer se na osnovu njega utvrđuje da li je ispoštovan ugovor. Uglavnom kupci u inostranstvu ili carinski organi zahtevaju sertifikate o kvalitetu robe koja se izvozi. Ovi sertifikati izdaju odgovarajuća sertifikaciona tela.
• Sertifikat o poreklu robe predstavlja dokument od posebnog značaja za uvoznike jer ukazuje na moguće preferencijalno poreklo robe u njihovoj zemlji i samim tim umanjuje troškove carinjenja robe. Na primer, ovaj dokument je obavezan za sticanje prava bescarinskog uvoza robe iz Srbije u Rusiju i zemlje EU. Naziv sertifikata je "EUR1" i izdaje ga i overava Privredna Komora Srbije.
• Sertifikat o inspekciji robe koji konstatuje da je roba primljena u stanju, kvalitetu i količini koji su naznačeni u ugovoru.
• Težinska lista predstavlja dokument koji izdaje prodavac samo ako to kupac izričito zahteva.
• Lista pakovanja predstavlja osnovni dokument koji precizira osnovne karakteristike robe koja se otprema.
• Otpremnica tj. dokument koji se izdaje u momentu kada roba napušta magacin ili stovarište. Osnovni elementi koje otpremnica sadrži su: podaci o kupcu, registarski broj vozila u koje je roba utovarena, ime vozača i podaci o robi. U okviru nekih poslovnih anražmana, poput situacije kada se uvozi radi izvoza (aktivno ili pasivno oplemenjivanje uvezene robe) neophodno je priložiti i uverenje o uvozu radi izvoza u okviru spoljnotrgovinskog prometa.

Transportna dokumenta

Transportna dokumenta regulišu otpremu i transport robe i predstavljaju dokaz za izvoznika o obavljenoj prodaji robe. Druga važna uloga ovih dokumenata odnosi se na prenos rizika u onim poslovima kod kojih je ugovorom ili odgovarajućom "incoterms" klauzulom to predviđeno.

Osiguranje robe i potrebna dokumenta

Osiguranje robe je, takođe, izuzetno bitno i obavlja se u cilju zaštite od eventualnih gubitaka i oštećenja prilikom transporta. Roba je, bez obzira na prevozno sredstvo, relaciju prevoza ili njenu vrstu, tokom puta do odredišta izložena čitavom nizu najrazličitijih rizika koji mogu prouzrokovati njeno oštećenje (umanjenje vrednosti), a u najgorem slučaju, i potpuni gubitak.

Dokumenta o osiguranju robe

Osiguranje robe predstavlja obavezu prodavca ili kupca, što zavisi od ugovorom predviđenih uslova. Najčešće korišćena dokumenta u osiguranju su polisa osiguranja i potvrda o osiguranju.

• Polisa osiguranja predstavlja pismenu ispravu na osnovu koje se zaključuje ugovor o osiguranju robe na način i pod uslovima koji su naznačeni u polisi i predstavlja hartiju od vrednosti koja može da glasi na ime, po naredbi i na donosioca. Ona sadrži podatke o ugovornim stranama, oznaci robe koja je predmet osiguranja, oznaci prevoznog sredstva, uslovima osiguranja, trajanju osiguranja i periodu pokrića i premiji.
• Potvrda o osiguranju robe predstavlja dokument koji izdaje osiguravajuće društvo u uslovima kada postoji zaključen generalni ugovor o osiguranju između društva i osiguranika i njegovog partnera. U takvim slučajevima polisa osiguranja se ne izdaje za svaku vrstu robe koja se osigurava i otprema, već se na osnovu generalnog ugovora izdaje potvrda o osiguranju robe koja sadrži iste podatke kao i polisa osiguranja.

Carina i carinska dokumenta

Pre nego što roba napusti zemlju izvoznika, ona mora da se ocarini. Izvozno carinjenje obavlja se obično na nekom od graničnih prelaza ili u fabrici prodavca, ukoliko postoji carinsko skladište određeno odlukom odgovarajućeg carinskog organa. Ukoliko se roba carini u skladištu proizvođača - izvoznika, ona se sprovodi do granice pod carinskom pratnjom.

Mesto carinjenja robe određuje nalogodavac u tekstu dispozicije špediteru.

Carinjenje obavljaju zvanični carinski organi na bazi robnih dokumenata koja prate robu kako bi se utvrdila njihova saglasnost. Na osnovu izvršenog carinskog pregleda carinski organ overava odgovarajuća dokumenta, čime se potvrđuje da je roba uredno napustila teritoriju zemlje izvoznika i prešla carinsku liniju.

Carinska dokumenta i podaci su usaglašeni sa standardima UNCTAD-a (United Nations Conference on Trade and Development) i WCO-a (World Customs Organization), kao i dokumentima i podacima potrebnim za specifične nacionalne instrumente.

Za pojedine faze carinskog postupka koriste se standardizovana komercijalna i transportna dokumenta.

U carinskom postupku se koriste sledeće grupe dokumenata:

• Dokumenta propisana Konvencijom o međunarodnom prevozu robe (TIR) i Konvencijom o privremenom uvozu robe (ATA);
• Standardizovana međunarodna dokumenta: JCI (Jedinstvena carinska isprava), DVC (Deklaracija za carinsku vrednost), spisak naimenovanja, transportne i komercijalne isprave kao i knjigovodstveni zapisi koji mogu zameniti osnovna carinska dokumenta);
• Standardizovani nacionalni dokument - deklaracija, koji se koristi u posebnim slučajevima kada se prevozne isprave ne mogu prihvatiti.

Broj uverenja koja prate robu u spoljnotrgovinskom poslovanju zavisi od karakteristika same robe, zakonodavstva u zemljama uvoznika i izvoznika i zahteva kupaca. Nedostatak samo jednog uverenja može usporiti pa čak i onemogućiti izvoz ili uvoz.

Uverenja koja su najčešće potrebna su:

• fitosanitarno uverenje, dokument kojim se potvrđuje da je izvršen pregled robe kod ovlašćene institucije i
• atest proizvođača, dokument kojim proizvođač potvrđuje da je roba proizvedena u njegovim pogonima i da zadovoljava zahtevane standarde za tu vrstu robe.