Pančić: Srbija i Putin, izneverena ljubav
"Ovo s Putinom je ipak malo ozbiljnije"
Možemo lako da zamislimo kako deo javnosti u Srbiji vodi ovakav traumatičan "unutrašnji dijalog" pred prizorom susreta predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika "lažne države Kosovo" Hašima Tačija, a na marginama pariskog samita povodom obeležavanja stogodišnjice primirja u Prvom svetskom ratu.
Sama je ta manifestacija ionako već dovoljno buke i prašine podigla, zahvaljujući osećanju uvređenosti i potcenjenosti koju je - na način koji mu je svojstven - širio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nezadovoljan mestom na tribini koje je dobio, podaleko od lidera vodećih svetskih sila.
Vučić ionako misli da mu poza uvređene i oklevetane veličine odlično stoji, to je bezbroj puta demonstrirao i u domaćoj javnoj areni, pa zašto ne bi i u međunarodnoj?
Ali, ovo s Putinom ipak je malo ozbiljnije, ili tako bar mora da izgleda onima koje je to iznenadilo i povredilo. Naročito kad su saznali da je već neko vreme registrovan diskretan ali sve intenzivniji promet ljudi iz Putinove administracije na relaciji Moskva-Priština, bez presedanja u Beogradu.
Pročitajte još:
* Jakšić: Bilo je mučno gledati da je predsednik Srbije skrajnut
Šta je u tome čudno? Rusija je relevantna sila s interesima i ambicijama širokog spektra. U svetskim poslovima Kremlj ima svoju i rusku računicu, a ne srpsku ili albansku. Ko na ove činjenice nije računao, ozbiljno se preračunao, i nije mu kriv niko drugi, pa ni Putin.
Sada je u toku, reklo bi se, svojevrsna operacija kontrole štete: prvo se pokušalo objasniti da je to sa susretom Putina i Tačija mala protokolarna slučajnost kojoj ne treba pridavati značaj, a potom je i sam Vučić rekao da sve to ionako nema mnogo veze, jer Rusija neće učiniti u vezi s Kosovom ništa što ne odobri Srbija.
Provincijalne fantazije na stranu, jasno je da Rusija i njen predsednik ne misle da su Srbiji ili bilo kome na Balkanu uistinu dužni da polažu račune, i da će raditi onako kako im nalaže njihovo tumačenje ruskog interesa, pa ko se u to uklopi - uklopio se, bez obzira na sentimentalne priče o bratstvu.
Da li u vezi sa Srbijom i Kosovom Rusija rezonuje i deluje drugačije? Nema osnova da se tako misli, ali je dominantno uverenje u Srbiji, od tzv. običnog sveta pa do visoke politike, bilo da su srpski politički krediti u Kremlju nesporni i trajni, i da će Rusija uvek i u svemu "pokrivati" Srbiju.
Hoće li ih ovo razuveriti i otrezniti, ili će već pronaći neki način da to "ishendluju" i teraju dalje istim pravcem? I koji je to uopšte pravac? Ovo što se vidi i čuje više liči na dezorijentisano vrludanje, deklarativno prema Briselu, ideološki (kao i u pogledu tehnologije vladanja) prema Moskvi, a sve to tako nepromišljeno, haotično i konfuzno da se naposletku ne stigne nigde, zaključuje Teofil Pančić.