Vučić i Stoltenberg: Najvažniji susret do sada

Njih dvojica su danas razgovarali na panelu "Liderstvo za bezbednost regiona" i istakli da Srbija ne mora biti članica NATO-a, ali da mogu tesno da sarađuju i kao primer za to naveo Švedsku i Finsku.

Stoltenberg i Vučić su poručili da Srbija i Alijansa mogu da sarađuju u kriznim situacijama, kao što su požari, poplave, kao i kako da koriste veštačku inteligenciju...

Bilo je reči i o situaciji u regionu, a Vučić je rekao da će dati sve od sebe da se nastavi dijalog Beograda i Prištine, da se očuva mir i bezbednost u regionu.

Vučić i Stoltenberg su danas razgovarali i o nedavnoj sitaciji na Gazivodama, a predsednik Srbije je rekao da mu se generalni sekretar NATO-a i zahvalio mu što se za razliku od mnogih nije krio.

- Ne možemo po svakom pitanju da se složimo jer smo na različitim položajima, ali važno je da smo se saglasili da ako bude bilo kakve vrste izazove, incidenata, nemira, hapšenja treba odmah da ga kontaktiram, a on će mi odgovoriti - rekao je Vučić.

- Mnogo je bolji osećaj, jer će me ljudi u Srbiji uvek optuživati - reći će ništa niste uradili za narod na KIM, niste preduzeli ništa da zaštitite Srbe i njihovu bezbednost, sad mi je bolje, jer znam da ću uvek moći da ga pozovem, da analiziramo i procenjujemo situaciju - rekao je Vučić.

Izrazio je nadu da će se smanjiti napetost na KiM naročito među Srbima posle najnovijih pretnji iz južnih delova KiM.

- Mislim da se danas Srbi osećaju makar trunku bolje negojuče. Važne su poruke Stoltneberga - rekao je Vučić.

Primetio je da je bilo priče da se Srbija meša u izbore u BiH, iako, kako kaže, on nije bio tamo 12 meseci, kao i da nije primio predsednika RS Milorada Dodika, dok nije bilo reakcija kada su u BiH odlazili predstavnici EU, među kojima i hrvatski premijer.

Naveo je i da neodustaje od ideje za stvaranje jedinstvenog ekonomskog tržišta u regionu, te da će o odbijanju albanskog ministra za telekomunikacije da srpski Telekom kupi deonice albanskog Telekoma razgovarati sa albanskim premijerom Edijem Ramom.

Telekom Srbija je, podsetio je predsednik, nameravao da kupi deonice Dojče Velea i dao je najbolju ponudu, a da se tamošnji resorni ministar nije složio sa tim, jer smatra da Srbija dobrodošao investitor.

Stoltenberg je rekao da je region Zapadnog Balkana prešao dug put od 90-tih godina, kada je ovde bilo sukoba, a situacija opasnija, ne samo za ljude iz ovog regiona,nego i za ostatak Evrope.

- Nestabilnost u ovom regionu znači i bezbednosti rizik za Evropu, ali i NATO - rekao je Stoltenberg.

On je pohvalio Vučića rekavši da ga ohrabruju napredak, njegovo vođstvo i odlučnost da se reforme u Srbiji dovedu do kraja što je, kaže, dobro za Srbiju, a time i za region i Evropu.

Stoltenberg je pozdravio ideju jedinstvenog ekonomskog prostora, jer je integrisanje regionalnog ekonomskog tržišta dobro i za bezbednost, ali i primetio da je najlakši način da ostvari jedinstveno tržište da se uđe u EU.

On je rekao da ga brine sve snažnija nacionalistička retorika koja se vraća na scenu u regionu i dodao da samo ljudi sa ovog prostora mogu da reše postojeće probleme, a ne Brisel koji, kako kaže, može samo da pomaže i posavetuje.

Ispričao je da su skandinavski narodi u doba vikinga vekovima ratovali jedni protiv drugih, a da su danas prijatelji.

- Ako su Šveđani, Norvežani i Danci postali prijatelji, mogu i ljudi sa Balkana da postanu prijatelji. Nastavite da napredujete i radite sa susedima i bićete miran i prosperitetan deo Evrope - rekao je poručio je Stoltenberg.

Vučić i Stoltenberg su odgovarali na pitanja iz publike, a direktorku CEAS-a Jelenu Milić interesovalo je da komentarišu učešće ratnih zločinaca na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ali i koje su posledice NATO bombardovanja po zdravlje ljudi.

Generalni sekretar NATO je govoreći o posledicama bombardovanja 1999. godine i korišćenja osiromašenog uranijuma rekao da je urađena nezavisna naučna studija i da je dokazano da nije bilo negativnih uticaja osiromašenog uranijuma, kao i da je UNEP (program za životnu sredinu UN-a) radio posebnu studiju i došao do istog zaključka.

Vučić je rekao da niko od osuđenih ratnih zločinaca u Srbiji nije postavljen na državne funkcije, za razliku od "nekih takozvanih država".

- Oni su odslužili svoje kazne. Nisu postali ministri, premijeri, predsednici, kao što imamo primere u regionu i u takozvanoj državi - rekao je Vučić.