Da li je moguće sleteti na Sunce?
Robotska sonda približiće se bliže Suncu nego što je to uspelo ijednom objektu ranije. Na matičnu planetu će poslati vredne informacije o atmosferskim uslovima i stanjima i to tokom sedmogodišnjeg istraživanja.
Projekt je dobio ime po američkom astrofizičaru Eugeniju Parkeru koji je prvi pričao o prirodi solarnih vetrova 1958. godine, a 1987. godine pozabavio se pitanjem sunčeve korone, dela atmosfere Sunca i zvezda koji emituje rendgensko zračenje. Ovo je prvi put da je NASA svojom misijom odala počast nekoj osobi.
Sonda će biti pričvršćena za "delta IV hevi" potrošnu raketu, a biće lansirana u svemir 11. avgusta sa Svemirkse stanice u Floridi. Po snazi je samo nešto slabija od "Spejs iks falkon hevi" rakete.
Humans have been mystified by the Sun's secrets for hundreds of years. But NASA's new mission, Parker Solar Probe, is aiming to shed light on some of these mysteries: https://t.co/fyLZXeyaUD pic.twitter.com/hqOdnhDdrk — NASA Goddard Images (NASAGoddardPix) August 8, 2018
NASA ovu misiju planira godinama, a ovaj program, zbog njenih velikih potreba za finansijskim sredstvima, odbacio je privi američki predsednik Džordž Buš 2003. godine zbog ušteda u budžetu. Ali, poslednji razvoji u tehnologiji i sistemima hlađenja omogućili su ovaj poduhvat.
Sonda je otprilike veličine automobila i najveću bitku imaće protiv temperature, s obzirom na to da će se svojoj meti približiti na mestima gde se temperature penju i na 1.377 stepeni. Specijalno izrađen štit zaustaviće pregrejavanje, dok će temperatura unutar sonde biti oko 30 stepeni Celzijusa.
Sonda je teška nešto više od 500 kilograma, a njena prosečna brzina u svemiru iznosiće oko 200 km/s, što je čini najbržim objektom koje je stvorila ljudska civilizacija. Najbliže Suncu trebalo bi da bude 5. novembra.
Tokom misije sonda će nekoliko puta proći pored Venere, a prvi takav prolazak očekuje se već krajem oktobra ove godine. Budući da nema kamere, nećemo dobiti slike Sunca, ali ono ima jako precizne instrumente pomoću kojih će se meriti i prikupljati podaci o magnetnom polju Sunca.
Oko Sunca će napraviti 24 kruga do kraja 2025. godine, a za završetak svakog kruga trebaće joj oko 88 dana. Najbliže će se Suncu približiti na 6.2 miliona kilometara.
- Sunce proučavamo već godinama i sada konačno idemo tamo gde je prava akcija - rekao je dr Niki Foks sa Univerziteta Džon Hopkins.
Poseban cilj ovog projekta je prikupiti informacije o "svemirskom vremenu" tačnije o uslovima koji utiču i na zemlju, šta uzrokuje zagrejavanje i ubrzavanje solarnih vetrova i šta uzrokuje divovske erupcije ili "koronarne masovne izboje" koje su primetili astronomi, piše "Independent".
- Sunčeva energija prisutna je u našem svetu, iako je solarni vetar nevidljiv, možemo se na polovima videti u obliku aurore, koje su predivne i otkrivaju enormne količine energije i čestica koje putuju našom atmosferom. Ne razumemo to baš najbolje i zato se nadamo da ćemo ovim odlaskom to i otrkiti - naglašava Foks.
Sonda će istraživati sunčevu koronu, plazmu koja okružuje zvezde i to dovoljno blizu kako bi naučnici posmatrali ubrzavanje solarnih vetrova i otkrili šta uzrokuje njihovo ubrzavanje. Uz posebne instrumenta meriće se temepratura i brzinu, a za kraj će "Integrated Science Investigation" snimiti i proceniti različite tipove energije koja se emituje oko Sunca.