Kakvi su Srbi vernici (4): Pobedio tuberkulozu molitvom

Patrijarh Pavle, rođen kao Gojko Stojčević, 1944. godine stigao je kao iskušenik u manastir Vujan koji se nalazi na predivnom proplanku u podnožju istoimene planine, između Gornjeg Milanovca i Čačka.

U ovom skrovitom mestu kaluđeri žive mirnim životom još od doba Svetog Save.

Lekari su Gojku tada predviđali još tri meseca života, zbog tuberkuloze. Da ne bi zarazio ostale, u bogomolju je ulazio samo kad nema nikoga, i to samo do ulaznog dela gde se nalazio grob vujanskog svetitelja.

Hranu mu je dostavljao otac Julijan na prag kelije i brzo se udaljavao jer je Gojku, takođe po preporuci lekara, bilo zabranjeno da obeduje zajedno sa bratijom.

Takvo stanje se produžilo na tri godine, a bez ikakvih lekova, uprkos lošim prognozama lekara, Gojko je doživeo potpuno isceljenje.

Kako nije imao nikakve imovine, u znak zahvalnosti izrezbario je drveni krst s raspećem i priložio ga manastiru.

Na poleđini je urezao: "Manastiru Vujnu, po isceleniju, priloži rab Božji Gojko, 1946. godine."

Sedamdeset godina kasnije u manastir je došao prota Miro Miletić, knjigovezac Stevo Đurović i grafički dizajner Vlade Mandić.

Želeli su da naprave vernu kopiju vujanskog krsta patrijarha Pavla. Došli su po blagoslov i krenuli u manastirsku šumu. Iguman je vrhom britvice urezao krst u javor, očitao kratku molitvu i prelio drvo crvenim vinom.

- Drvo je sušeno godinu dana. Đurović je napravio kutiju i presvukao je crvenim plišem sa zlatotiskom. Kad se otvori sledeća, drvena kutija, s leve strane je portret patrijarha Pavla na crnoj koži, a s desne je urezano mesto u kojem je verna kopija krsta od javora, plod osmočasovnog duborezanja - piše Radulović.