Kakvi su Srbi vernici (1): Bez nevolje nema bogomolje
Kada muka pritisne, a izlaza nema na vidiku, čak i najveći nevernici poslednju nadu polažu u čuda. Brojna su svedočanstva o izlečenjima teško bolesnih, čudesnim spasenjima izgubljenih, neverovatnim začećima žena koje su se godinama borile za potomstvo, da i najveće neverne Tome moraju da se zapitaju da li je baš sve samo slučajnost.
Mesec maj je u znaku Svetog Vasilija Ostroškog, jednog od najvećih čudotvoraca pravoslavlja. Dan ovog sveca obeležava se 12. maja, kada je crkva posvećena Čudotvorcu premala da primi sve one koji stižu iz svih delova bivše Jugoslavije da se poklone njegovim moštima.
Nepristupačna planina Ostroška greda, u kojoj se nalazi manastir Ostrog, ne predstavlja prepreku za sve one koji traže spas pod moštima svetitelja. Mnogi veruju da će, ako se zavetuju da će na Svetog Vasilija otići na Duhove u manastir Ostrog, njihova ili boljka nekog njima bližnjeg, nestati kao rukom odnesena.
Vernici koji polaze na put u manastir sa sobom obavezno nose ulje, tamjan i pamuk, ali i vunene čarape. Sve to potom ostave kod kivota Svetog Vasilija da prenoći, jer stvari koje provedu noć u prostoriji sa moštima sveca, veruje se, dobijaju magične moći.
Narodno verovanje kaže i da Sveti Vasilije Ostroški svake noći ustaje iz kovčega i šeta po stenama. Tokom vekova su mnogi sveštenici svedočili da svakog jutra vide pocepane vunene čarape na nogama sveca, iako su uveče bile obuvene čitave. Otuda i praksa da vernici koji idu na Ostrog sa sobom ponesu i jedan par belih vunenih čarapa.
Život nikao iz stene
Sveti Vasilije, rođen je kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjić nadomak Trebinja u Hercegovini. U dvanaestoj godini roditelji su ga poslali u manastir Zavala, a nekoliko godina kasnije u trebinjskom manastiru Tvrdoš se zamonašio.
Službovao je u Pećkoj patrijaršiji, na Svetoj Gori, u Rusiji, a kao arhijerej vratio se u Tvrdoš. Nakon što su ga Turci razorili, otišao je u manastir Ostrog, gde je i preminuo.
Tamo se čuvaju njegove mošti do današnjeg dana. Sveti Vasilije upokojio se 1671. godine u svojoj keliji iznad ostroške isposnice. Iz stene pored koje se upokojio, kasnije je izrasla jedna vinova loza, iako u steni nema ni malo zemlje.
O milosti, dobroti i moći Svetog Vasilija svedoče brojne priče, a jedna od najpoznatijih je ona o bebi koja je ispala iz kolevke sa vrha Gornjeg manastira, koji se nalazi uz samu liticu na 900 m nadmorske visine. Svi su verovali da bebi nema spasa, ali je ona pronađena živa i zdrava u podnožju planine.
Predanja o moćima Svetog Vasilija svakodnevno u Ostrog dovode ljude svih veroispovesti. Jedni dolaze iz radoznalosti, druge natera muka, a treći su oni koji su spaseni zahvaljujući molitvama Čudotvorcu došli da se poklone i zahvale. Čak i najveći ateisti ostanu iznenađeni mirom i spokojem koji pronađu kada zađu u stene ostroškog manastira. Monasi su kroz vekove pažljivo beležili čuda kojima su i sami prisustvovali, kako se nikada ne bi zaboravila.
Da li je reč o legendama ili o istinitim događajima, priče o čudesnim spasenjima velikih čudotvoraca poslednja su slamka spasa za mnoge nevoljnike. Svakodnevno se pred pravoslavnim svetilištima nižu redovi ljudi koji strpljivo čekaju da se pomole za sebe i svoje bližnje.
Često se organizuju poklonička putovanja ka Jašiju, gde se nalaze čudotvorne mošti Svete Petke. Oboleli od raka sve nade polažu u molitve Svetom Nektariju Eginskom, koji, prema svedočenjima mnogih, leči baš od ove bolesti.
