Sreda 18.04.2018.
00:30
b92.net, Vestionline

Stisak ruke kakav imate mnogo govori o vašem zdravlju

pixabay.com
Foto: Ilustracija

Osobe s jačim stiskom ruke, više telesnih aktivnosti i boljom kardiovaskularnom formom imaju manji rizik od srčanih bolesti čak i u slučajevima kad su u porodici zabeleženi slučajevi srčanih i moždanih udara, rezultat je istraživanja. 

- Čak i kad imate veći genetski rizik, možete vežbanjem poboljšati svoje izglede za zadržavanje dobrog kardiovaskularnog zdravlja - kaže vođa istraživanja Erik Ingelson, naučnik s medicinskog Univerziteta Stenford u Kaliforniji. 

Tako, na primer, među osobama s umerenim genetskim rizikom za kardiovaskularne bolesti, obuhvaćenima istraživanjem, pojedinci s najsnažnijim stiskom ruke imali su 36 odsto manje izglede da razviju koronarnu srčanu bolest i imali su 46 odsto niže izglede razvoja atrijske fibrilacije u odnosu na ljude s najslabijim stiskom ruke, navodi se u istraživanju čiji su rezultati objavljeni u časopisu Circulation. 

A među osobama s visokim genetskim rizikom za kardiovaskularne bolesti oni koji su bili u najboljoj kardiovaskularnoj formi imali su 49 odsto niži rizik koronarne bolesti srca u poređenju s onima koji su bili najmanje fit. Oni su takođe imali 60 odsto manji rizik od atrijske fibrilacije, čestog poremećaja srčanog ritma koji izlaže ljude riziku moždanog udara. 

Nijedan učesnik na početku istraživanja nije imao srčanu bolest i imali su od 40 do 69 godina, a polovina je ostala u istraživanju i duže od šest godina. 

Tokom istraživanja zabeleženo je 20.914 slučajeva srčanih bolesti, moždanih udara, atrijske fibrilacije i srčanog zastoja, preneo je Jutranji.hr. 

Naučnici su uz pomoć upitnika o telesnoj aktivnosti procenjivali koliko ispitanici vežbaju, a uz pomoć pokretnih traka procenjivali su stvarnu kardiovaskularnu formu svakog ispitanika, dok su spravama merili jačinu stiska ruke. Prikupili su i podatke o bolestima u porodici. 

Pokazalo se da je vežbanje povezano s manjim rizikom od pojave srčanih bolesti i nakon što su naučnici uzeli u obzir druge faktore koji imaju uticaja poput uzrasta, pola, etničke pripadnosti, društveno-ekonomskog statusa, dijabetesa, pušenja, krvnog pritiska i korišćenja lekova za smanjivanje holesterola. 

2024 © - Vesti online