Nedelja 18.03.2018.
00:11
Vestionline, Tanjug

Rusi danas biraju predsednika - glasali i kandidati, izlaznost 34,72 odsto

EPA/IGOR KOVALENKO
Da li će pobediti najveći favorit za "novog-starog" predsednika Rusije?

Putin, koji je prvi put izabran za predsednika 2000, u ovogodišnjoj trci za najvišu državnu funkciju u Rusiji učestvuje kao nezavisni kandidat, a građane je juče pozvao da izađu na birališta kako bi se uzelo u obzir mišljenje svakog od njih u definisanju budućnosti zemlje, prenosi Tass.

- Od volje naroda i volje svakog građanina Rusije zavisi koji put će naša zemlja izabrati, a od toga zavisi i budućnost Rusije i naše dece - poručio je Putin u sinoćnom televizijskom obraćanju glasačima, istakavši da su Rusi uvek sami odlučivali o svojoj sudbini, prema svojoj savesti i iz ljubavi prema istini, pravdi i otadžbini.

Među ostalim predsedničkim kandidatima su lider Liberalne demokratske partije Rusije (LDPR) Vladimir Žirinovski, biznismen Pavel Grudinjin kao kandidat Komunističke partije, zatim suosnivač stranke Jabloko Grigorij Javlinski, lider Partije rasta i privredni ombudsman Boris Titov, čelnik stranke Ruski opštenarodni savez Sergej Baburin, TV voditeljka i politička aktivistkinja Ksenija Sobčak - koju je nominovala Građana inicijativa - i lider Komunista Rusije Maksim Suraikin.

AP ocenjuje da je, i pored toga što se Putinu "široko smeši" pobeda, Kremlj zabrinut zbog apatije među glasačima te da nastoji da podstakne što veću izlaznost kako bi Putinova pobeda bila što impresivnija.

Kakve su se kampanje vodile

Predsednik je, primećuje američka agencija, tokom predizborne kampanje proputovao celu zemlju obećavajući povećanje plata, modernizovanje sistema zdravstvene nege i obrazovanja, kao i izdvajanje više sredstava za infrastrukturu.

Asošiejted pres navodi da neki Kseniju Sobčak, inače ćerku nekadašnjeg Putinovog zaštitnika, vidi kao "projekat Kremlja" s ciljem da se glasanju da "demokratski spoljni sjaj", a redovi kritičara Kremlja brže podele.

Sobčak je, međutim, negirala da je u bilo kakvom dosluhu s Kremljom i izrazila spremnost za saradnju s Putinovim glavnim protivnikom, liderom opozicije Aleksejem Navaljnim, kome je zabranjeno da učestvuje u izbornoj trci zbog osuđujuće presude koju mnogi smatraju politički motivisanom.

Navaljni je, s druge strane, pozvao na bojkot glasanja u nedelju, a na video-snimku objavljenom u četvrtak uveče na Ju tjubu ismejao je Kseniju Sobčak i druge kandidate koje je opisao kao "klovnove kojima manipuliše Kremlj", istovremeno pozivajući svoje pristalice da izađu na ulice i zatraže promene.

Rojters predviđa da će Rusi Putinu u nedelju poveriti još jedan mandat i "time mu odati priznanje što se u ime Rusije odupire zapadnim vladama koje ga vide kao opasnog autokratu".

Ankete pokazuju da je Putin (65) u ogromnom vođstvu nad ostalim kandidatima uoči izbora u nedelju, što mu gotovo zasigurno garantuje reizbor na čelo zemlje.

- To će značiti da je Putin skoro četvrt veka na vlasti, što je prilično dugovečan mandat među kremaljskim liderima, imajući u vidu da je duže od njega do sada vladao samo Josif Staljin - navodi britanska agencija.

Ipak, i Rojters ocenjuje da bi na Putinov izborni trijumf senku mogla da baci samo apatija među glasačima koja bi mogla da dovede do niske izlaznosti, ili pak mogućnost da manjina Rusa koji se Putinu glasno protive izađe na ulice u znak protesta protiv onog što opisuje kao "nedemokratsku farsu".

Zašto je Putin favorit?

Britanska agencija navodi i da je, tokom izborne kampanje u kojoj je uživao veliku prisutnost na državnoj televiziji, Putin sebe prikazao kao jedinu osobu koja može da odbrani nacionalne interese Rusije u neprijateljskom svetu.

Putinove pristalice, navodi se u analizi, ukazuju na rusku vojnu interevenciju u Siriji i pripajanje Krima 2014. kao na dokaz Putinovog patriotizma, i tvrde da su američke i evropske sankcije uvedene zbog ukrajinske krize "cena vredna plaćanja".

Osvrnuvši se na nedavni spor Moskve s Londonom u vezi sa tvrdnjama da je Kremlj koristio nervni agens da otruje ruskog dvostrukog agenta u engleskom gradu Solsberiju, Rojters ocenjuje da taj slučaj nije ugrozio Putinovu reputaciju.

Istovremeno, ova agencija upozorava da bi još jedan šestogodišnji mandat Putina stavio pred mnogobrojne izazove, kao što je posustajanje ruskog BDP zbog niskih cena nafte i efekata zapadnih sankcija.

Francuski "Mond", takođe, ocenjuje da je Putinu pobeda praktično osigurana, a da jedinu neprijatnost Kremlju stvara opasnost od niske izlaznosti.

Pariski dnevnik ističe da je Kremlj, da ne bi odvratio pažnju birača sa izbora, do sada pazio da ne reaguje preterano pred optužbama Zapada u slučaju trovanja bivšeg špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke.

Komentarišući dosadašnjih 18 godina Putinove vlasti, list ocenjuje bilans kao "iznijansiran" pri čemu je, kako navodi, poboljšanje standarda ruskih građana u prva dva mandata danas u senci finansijskih kriza, sankcija i zavisnosti od kursa nafte, "iz kojih Rusija nikada nije izašla uprkos obećanjima".

Glasanje je počelo u nedelju u 08:00 sati po lokalnom vremenu - i obuhvatiće 11 vremenskih zona, pri čemu će birališta u baltičkoj enklavi Kalinjingradu biti zatvorena u nedelju u 19:00 po griničkom vremenu.

Izbore će, kako je najavljeno, pratiti 400 stranih novinara, a ukupno 13.200 novinara širom Rusije, navodi Tass.

Takođe, glasanje će posmatrati šest međuparlamentarnih organizacija i oko 150 međunarodnih posmatrača.

Francuski glumac Žerar Depardije, koji poseduje i ruski pasoš, glasao je danas u ruskoj ambasadi u Parizu na izborima za predsednika Ruske Federacije, javljaju francuski mediji.

Pravo glasa već je iskoristilo više od 153.000 građana, a glasali su i vojnici i civili koji službuju na dalekim ostrvima Severnog ledenog okeana, vojnici Severne i Pacifičke flote.

Na glasanje je već izašla većina kandidata, među kojima je prvi bio Vladimir Putin, aktuelni predsednik Rusije, a zatim i Boris Titov, Ksenija Sobčak, kao i  Pavel Grudinjin.

Na biračko mesto je izašao premijer Rusije Dmitrij Medvedev u pratnji svoje supruge.

Na skoro svim biračkim mestima postavljene su veb-kamere, koje bi trebalo da obezbede kontrolu poštovanja izbornog procesa. Izbore prati rekordan broj posmatrača, više od 144.000.

Blizu 1.500 posmatrača došlo je iz 109 zemalja, a među njima su i posmatrači iz Srbije.

Sva biračka mesta čuvaju pripadnici policije, a samo u Moskvi o bezbednosti brine više od 17.000 policajaca.

Do 10 časova izlaznost u Moskvi bila je 16,55 odsto, a do 12 sati 34,72 odsto.

Radi poređenja: na izborima 2000. godine do 10 sati glasalo je 6,36 odsto birača, 2004 - 8,01 odsto, 2008. godine 8,94 odsto i 6,53 odsto 2012. godine.

Krim i Sevastopolj prvi put glasaju na predsedničkim izborima u Rusiji

Na Krimu i Sevastopolju otvoreno je oko 1.400 biračkih mesta, gde skoro 1,8 miliona stanovnika sa pravom glasa prvi put učestvuje na predsedničkim izborima u Rusiji.

Na Krimu glasanje je počelo na 1.206 biračkih mesta, među kojima je 42 privremena biračka mesta. Video nadzor obuhvata 27 teritorijalnih i 494 izbornih komisija.

2024 © - Vesti online