Utorak 13.02.2018.
03:11
N. S. Preradović - Vesti

Banke najopasniji zelenaši (2): Pelješenje bez kazne

A. Čukić
Mamac za pražnjenje novčanika: Krediti građane bacaju u dužničko ropstvo

- Ako se saberu ukupni plasirani krediti banaka prema stanovništvu i ukoliko se pretpostavi da je provizija za obradu kredita iznosila u proseku jedan odsto, to znači da bi građani Srbije od banaka mogli da potražuju gotovo 100 miliona evra, i to bez zateznih kamata i eventualnih sudskih troškova - otpočinje sumornu priču o bankarskoj globi Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja za zaštitu bankarskih klijenata Efektiva.

- Banke neće dobrovoljno vratiti novac jer će kao i u slučaju nezakonitog povećanja kamata ići na kartu da će se mali broj klijenata javiti sa zahtevom za odštetu, njih će isplatiti, dok će većina ostati nezainteresovana - kaže Gavrilović.

Ukoliko bi građani masovno počeli sa tužbama protiv banaka za nadoknadu ovako naplaćenih provizija, bankarski sektor bi se mogao naći u ozbiljnim problemima, jer skoro svi krediti, bilo u dinarima ili devizama, gotovinski ili stambeni nose sa sobom neku proviziju.

Naš sagovornik objašnjava kako su bankari proteklih godina pelješili klijente:

- Jednostrano povećanje kamata, pravdali su poslovnom politikom. Dakle daju vam kredit po jednoj kamatnoj stopi, a onda je iznenada povećaju. To više nije moguće, ali građani mogu da utužuju banke po ovom osnovu.

- Zarada na kursnim razlikama - odobre klijentu kredit po jednom kursu, a ukoliko dođe do povišenja kursa, bankari počinju da primenjuju taj viši kurs. To je takođe prošlost, ali klijenti imaju pravo tužbe.

- Zarada po osnovu zateznih kamata.

- Fantomske provizije na obrade kredita, praćenje kredita, prevremene otplate.

- Plaćanje provizije prilikom uzimanja stambenih kredita kod Nacionalne korporacije. Ukoliko klijent uzme kredit od recimo 20.000 evra, platiće 200 ili 400 evra. Sve zavisi od banke do banke.

- Banka prema Zakonu o obligacionim odnosima ne sme da naplaćuje ništa osim kamate. Ni to što su banke navele efektivnu kamatnu stopu u kojoj je sadržana naknada ne znači ništa, jer je to veštačka veličina, napravljena samo da informiše, dok je ono što banka stvarno naplaćuje nominalna kamatna stopa - kaže naš sagovornik uz napomenu da ne očekuje od NBS-a da nešto uradi pošto ona "već godinama štiti banke".

Kako ocenjuju stručnjaci, ukoliko bi sudovi prihvatili stanovište da je svaka naplata osim kamata nezakonita, banke bi bile pre bankrotom jer naknade čine veliki deo prihoda.

Nedozvoljeni minus kao zamka

Poznato je da banke pozamašno zarađuju od dozvoljenog, a još više tvz. nedozvoljenog minusa, kome građani Srbije rado pribegavaju. Gavrilović smatra da je nedozvoljeno prekoračenje sporan termin jer, ako je nešto nedozvoljeno, znači da ne može da se koristi.
- To bi bilo kao da odete u banku, tražite i dobijete kredit od 2.000 evra, a onda sutra dođete i kažete - dajte mi još 500 evra, neka to bude nedozvoljeni kredit. Nijedan bankar vam to neće odobriti, pa je tako i nedozvoljeni minus prava zamka - kaže naš sagovornik.






 

2022 © - Vesti online