Mejova od EU dobila priliku da sačuva obraz
Nemački međunarodni radio navodi da bi konačno bi mogla da počne druga faza pregovora, ona o budućim odnosima i ugovoru o slobodnoj trgovini, ali da posmatrači ukazuju da najteži deo tek dolazi, mada se ovo može nazvati dobrim početkom.
Dojče vele ocenjuje da je u vezi s irskim pitanjem, kao jednim od tri ključna u pregovorima o Bregzitu, načinjen veliki iskorak pošto je Republika Irska dobila je garancije da neće biti takozvane tvrde granice između nje i Severne Irske, koja je deo Ujedinjenog Kraljevstva.
Nemački nedeljnik "Špigel" u internet izdanju navodi da je modalitet ipak još nejasan i da većina stručnjaka ne vidi drugo rešenje nego da Severna Irska de fakto ostane deo zajedničkog tržišta i carinske unije EU, čemu se međutim strogo protive severnoirski unionisti iz Demokratske unionističke partije (DUP) koji podržavaju Vladu premijerke Mej.
- U bivšoj oblasti građanskog rata na severu irskog ostrva ne bi trebalo da bude tvrde granice, to sledi iz dogovora. Ali gde će onda granica biti? - sumnjičavi su u berlinskom listu "Tagesđpigel" gde je ovoj temi posvećen komentar.
Dnevnik navodi da "sve ukazuje na to da bi Mejova mogla da potraži sledeći izlaz iz granične dileme: Britanija dugoročno zaista napušta carinsku uniju, ali jednovremeno preuzima brojne privredne regulative koje postoje u EU".
- To ne bi bilo po ukusu bregzitaša koje se protive mekom Bregzitu. Time bi ostalo neizvesno koliko još Tereza Mej kao premijerka može da hoda po žici" - navodi se u komentaru ovog lista.
U vezi sa drugim ključnim pitanjem Bregzita, koje se odnosi na prava građana EU u Velikoj Britaniji, "Špigel" piše da je "po pitanju građanskih prava London dobio rešenje kojim može da sačuva obraz".
"Građani 27 zemalja EU koji su se nastanili u Velikoj Britaniji pre Bregzita moći će da ostanu, rade i budu recimo zdravstveno osigurani. Ali, sa druge strane Evropski sud (pravde) neće imati poslednju reč u eventualnim pravnim sporovima, kao što je ranije zahtevao Brisel", navodi se u tekstu onlajn izdanja ovog magazina.
U vezi sa trećim pitanjem u pregovorima o Bregzitu, vezanom za novac koji London treba da plati na ime troškova napuštanja EU, Dojče vele navodi da su se dve strane najpre dogovorile o metodologiji kojom će oni biti izračunati, pa će tako Velika Britanija uplaćivati novac do kraja sedmogodišnjeg budžetskog perioda, dakle i za 2019. i za 2020. iako tada neće biti u Uniji.
Dojče vele dodaje da bi, osim toga, Britanci morali da učestvuju u finansiranju dugoročnih projekata EU o kojima dogovor padne pre 29. marta 2019. kada Britanija napušta EU.
"Još je nejasno koja će tačno suma na kraju proizići, ali izgleda verovatno da će se raditi o završnom računu od oko 55 milijardi evra", piše "Špigel".