Da li je Hag ispunio misiju (2): Maskirani dr Dabić i Ante na Tenerifama
A za to je bilo i mnogo razloga. Kako su neke optužnice otpečaćene, tako se svaki trag gubio ljudima koji su u svojim narodima često doživljavani neprikosnovenim herojima.
Hrvatski general Ante Gotovina netragom je nestao. Pričalo se da se skriva po hercegovačkim samostanima, da ga čuvaju franjevci, da je pod zaštitom Legije stranaca (u kojoj je nekada službovao) i koješta. Kako se tačno krio do danas se ne zna, ali je uhapšen u decembru i to usred ekskluzivnog restorana na španskim Tenerifama. U trenutku hapšenja tadašnja glavna tužiteljka Tribunala Karla del Ponte je bila u Beogradu gde je vest i objavila.
Najspektakularnije skrivanje demonstrirao je Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske. Od smene s političke funkcije 1996. kao da je u zemlju propao. Ali, Karadžić se zapravo nije krio, na neki način. Maskiran dugom kosom i bradom i sa lažnom ličnom kartom na ime Dragan Dabić, ovaj haški begunac je gotovo sasvim otvoreno živeo u Beogradu i kretao se po Srbiji. Držao je predavanja kao lekar alternativne medicine, držao kurseve meditacije, čak i svirao gusle po novobeogradskim kafanama. Snimale su ga kamere, delio je vizit-karte i kretao se bez ikakve zaštite. Srpska tajna policija je uspela da ga identifikuje tek u julu 2008. godine, ali se ne zna tačno na koji način. Uhapšen je u autobusu gradskog prevoza u Beogradu, tačnije u Batajnici. Tek obrijane brade i podšišane kose, u zatvoru Specijalnog suda u Beogradu javnost je ponovo ugledala lice Radovana Karadžića.
Svadba u Ševeningenu
Koloritan je i primer srpskog policijskog generala Vlastimira Rođe Đorđevića. Po objavljivanju činjenica vezanih za premeštanje leševa kosovskih Albanaca 1999. te ubistva braće Bitići, napustio je zemlju, nakon čega se krio u Rusiji. Ipak, vratio se u zemlju, pod lažnim identitetom, da bi jedno vreme radio na građevini u Budvi gde je i uhapšen 2007. godine.
Đorđević se nepunu godinu kasnije i oženio u Ševeningenu dugogodišnjom intimnom prijateljicom Vitom. Ceremoniji su prisustvovali samo matičar i dva zatvorska čuvara koji su bili kumovi, a mladenci su "medeni mesec", u trajanju od jednog popodneva, proveli u "intimnoj sobi" u ovoj pritvorskoj jedinici.
Zanimljivo je i bekstvo generala Ratka Mladića koji je do 2001. u Beogradu uživao zaštitu vojske, da bi se na kraju sklonio kod rođaka u selo Lazarevo kod Zrenjanina. Uhapšen je 2011. godine kada je policija, ne očekujući koga će naći, pretresla jednu od kuća njegovih rođaka u selu. Predao se bez otpora. I on je imao lažnu ličnu kartu, ali sa pažljivo odabranim imenom koje je u stvari bilo akronim njegovog pravog imena. Evo kako je Ratko Mladić napravio igru slova od koje je nastao Milorad Komadić.
Ako precrtamo prva četiri slova, dobijamo: RAD KOMADIĆ. Kada razmak pomerimo između slova O i M, dobijemo: RADKO MADIĆ, što je veoma slično Mladićevom pravom imenu. To mu je, verovatno, bilo prihvatljivo jer je i u lažnom imenu zadržavao deo svog pravog identiteta, svog ega, po kojem je bio veoma poznat. Takođe, bilo je lako za pamćenje i u podsvesti se bolje "primalo" kao novi identitet.
Jedinstvo u čitulji Slobi
Bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević je 2006. umro u zatvoru u Hagu. Nije dočekao presudu. Dan kasnije iz Haga je stigla i kolektivna čitulja koju je potpisala grupa od 34 haška optuženika. "Poslednji pozdrav haškom saborcu" i "iskreno saučešće njegovoj porodici", poslali su, od zvučnijih imena, hrvatski general Ante Gotovina, Mladen Naletilić Tuta, Vojislav Šešelj, Ljubiša Beara, Veselin Šljivančanin, Stanislav Galić i drugi. Milošević je bio istinski popularan među optuženicima, a za rođendanskom trpezom malo ko nije sedeo, pa je tako svojevremeno osvanula i fotografija Nasera Orića na Miloševićevoj zatvorskoj gozbi.
SUTRA - Da li je Hag ispunio misiju (3):