Da li je Hag ispunio misiju (1): Ni pravde, ni pomirenja

Još samo jedna presuda je ostala i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju završiće s radom.

Tanjug/AP

Toge nisu uvek simbol ugleda: Čudni kriterijumi presudqa

Ratko Mladić je osuđen na doživotnu robiju u prvostepenom postupku i malo ko veruje da kazna neće biti potvrđena pred Žalbenim većem. I ostala je još samo jedna koja će biti izrečena iduće srede.

Sud će izreći presude šestorici bosanskih Hrvata za zločine počinjene nad Bošnjacima tokom rata u BiH. Sud u Hagu osudio je 2013. godine Jadranka Prlića, Brunu Stojića, Praljka, Slobodana Petkovića, Valentina Ćorića i Berislava Pušića za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je za cilj imao progon i etničko čišćenje Bošnjaka sa područja nekadašnje samozvane hrvatske republike Herceg-Bosna, a koju su hteli priključiti "velikoj Hrvatskoj".

Ovaj proces u Srbiji ne dobija veliku pažnju, ali je vrlo bitan jer bi, u uslučaju osude, bilo dokazano da je vrh hrvatske države radio na rastakanju BiH, što makar formalno nije dokazano ni u jednom postupku dosad. Prvom presudom je Prlić osuđen na 25 godina zatvora, Stojić, Praljak i Petković na po 20 godina, Ćorić na 16 godina, dok je Pušiću izrečena kazna od 10 godina zatvora.

Haški tribunal kakvog znamo prestaje s radom 21. decembra, posle čega počinje s radom Mehanizam za međunarodne krivične sudove koji će dovršiti žalbene postupke u već presuđenim slučajevima poput Mladićevog, ali ima pravo i da, ako tako proceni, ponovo pokrene dva postupka, Vojislavu Šešelju, te završi suđenje ratnim šefovima srpske tajne službe Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.

Posle četvrt veka rada, ipak, vreme je da se podvuče crta i analizira rad Tribunala, premda će pravi sud dati istorija, a ne savremenici. Nema sumnje da je Tribunal politički stvoren. Osnovao ga je Savet bezbednosti UN i prvi je sud koji je sudio za genocid posle Nirnberškog i Tokijskog vojnog tribunala posle Drugog svetskog rata. Haški tribunal podigao je 161 optužnicu, od čega je 81 završila pravnosnažnom osudom. Ali, ovim sudom na prostorima Jugoslavije niko nije zadovoljan. Niko ne misli da je doneo pravdu, a još manje pomirenje. Naravno, svi narodi većinski misle da su njihovi politički i vojni prvaci uglavnom nepravedno osuđeni, dok istovremeno smatraju da su "oni drugi" prošli preblago.

Sud je imao nekoliko osnovnih zadataka. Prvi je da fenomen kolektivne krivice individualizuje, da osudom zločinaca pomogne pomirenju i zadovolji prava žrtava, te da preventivno ostane u kolektivnom sećanju kao opomena da se strahote rata na našim prostorima ne ponove. Veliko je pitanje da li je ijedan cilj zaista postignut, a svakako nijedan nije ostvaren u celosti.

- Tome treba dodati i vrlo problematičan pravni koncept kao što je udruženi zločinački poduhvat, pa je i sasvim razumljivo da to zapravo dovodi do reakcije i homogenizacije naroda i nespremnosti da se kažnjavaju konkretni počinioci koji bi inače u normalnim prilikama čim bi se smirile ratne strasti bili optuženi i kažnjeni - smatra advokat Tomislav Jonjić, koji je zastupao optuženike pred ovim sudom.

Mišljenje o mandatu suda i misiji dali su i prvi i poslednji tužilac tog suda Ričard Goldston i Serž Bramerc. Prvi smatra da je Tribunal ispunio svoju ulogu.

- Verujem da je sud ispunio glavninu dobijenog mandata. Nakon stotina svedoka, te presuda sudija, više se ne mogu voditi debate o tome šta se dešavalo tokom ratnih godina. Istina, pogotovu za žrtve i njihove najbliže, najvažnija je funkcija tranzicijske pravde - kaže Goldston.
Bramerc je nešto uzdržaniji.

- Sudiće istorija. Mislim da smo obavili dobar posao, a to što su svi nezadovoljni svedoči o odmerenosti postupaka koje smo vodili. Nismo bili savršeni, ali ispunili smo najveći deo zadatka - navodi Bramerc.

Da li će istorija prema Tribunalu biti blaža od savremenika, ostaje da se vidi. Iz današnje perspektive to ne izgleda verovatno.

SUTRA - Da li je Hag ispunio misiju (2): Maskirani dr Dabić i ante na Tenerifama