Amerika ima 150 nuklearnih bojevih glava u pet zemalja NATO?!
Jedna od tih država nalazi se veoma blizu Srbije, a reč je o Italiji, tvrde Turci. Pored Italije, američke nuklearne rakete stacionirane su još u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji i Turskoj.
Ovo je prvi put da se Italija spominje kao zemlja u kojoj se čuva nuklearno naoružanje.
Svetske nuklearne sile poseduju nešto više od 15.000 nuklearnih bojevih glava, od čega ogromna većina pripada Rusiji i Americi, a procenjuje se da je oko 10.000 njih spremno za korišćenje, piše u izveštaju Svetske asocijacije za kontrolu naoružanja, preneo je "Blic".
Pročitajte još:
* Za njega Amerika nema lek: Neuhvatljivi general - arhitekta Bliskog istoka
* Sudbonosne greške koje su zauvek promenile istoriju
* Strah od Rusije raste: Može li Evropa da postane nuklearna sila?
Postoji pet nuklearnih sila u svetu: Rusija, SAD, Velika Britanija, Francuska i Kina.
One su zvanično priznate kao jedine države kojima je međunarodno priznato pravo da poseduju takvu vrstu oružja, prema Sporazumu o neširenju nuklearnog naoružanja.
Ovaj sporazum priznaje i legitimizuje njihove arsenale, ali ih obavezuje na to da svoje zalihe nuklearnog oružja ne smeju povećavati, niti da ih poseduju zauvek. Umesto toga, moraju postepeno da se posvete njegovom uništenju.
Međutim, pored pet nuklearnih sila, postoje još četiri države na svetu koje takođe poseduju ovu vrstu oružja, uprkos tome što im to pravo nije priznato gore pomenutim sporazumom. To su Izrael, Pakistan, Indija i Severna Koreja. Ove države nisu potpisale sporazum, a procenjuje se da zajedno poseduju oko 340 bojevih glava.
Apokaliptična i zastrašujuća tema o potencijalnom nuklearnom ratu koji bi zbrisao svet ponovo je postala aktuelna nakon brojnih raketnih proba koje je naredio Kim Džong Un, lider Severne Koreje.
Dve države koje daleko iznad svih odskaču u količini nuklearnog oružja koje poseduju jesu Rusija i SAD, sa neverovatnih 88 procenata svog nuklearnog naoružanja na svetu. Ako tu uvrstimo i nuklearne bojeve glave koje nisu spremne za upotrebu, brojka raste na zastrašujućih 93%.
Činjenica da ovaj izveštaj dolazi iz Turske ponovo je u prvi plan izbacio pogoršane odnose Ankare i Vašingtona. Podsetimo, dve najveće vojske NATO pakta imaju nekoliko ključnih mimoilaženja.
Najnovija je hapšenje službenika američke ambasade u Ankari, Turčina Metiza Topuza.
Sjedinjene Američke Države su kao odgovor objavile da su obustavile izdavanje neimigrantskih viza u svojim diplomatskim predstavništvima, dok je ankara uzvratila istom merom, a predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan poručio američkom ambasadoru da je "slobodan da spakuje kofere".
- Turska i SAD su u boljim odnosima nego ikada pre u istoriji - izjavio je pre svega nekoliko meseci američki predsednik Donald Tramp, kada je u Vašingtonu ugostio svog turskog kolegu Redžepa Tajipa Erdogana.
Danas ta tvrdnja deluje kao da je svetlosnim godinama udaljena od istine, naročito nakon što je Erdogan usred Beograda kritikovao Amerikance. Šta se desilo pa da odnosi te dve države, koje su ujedno prva i druga najveća vojska NATO pakta, spadnu na tako niske grane?
Pored toga, tu su još i neslaganja oko izručenja Fetulaha Gulena, koji živi u Pensilvaniji. Nekadašnji Erdoganov saveznik danas je najveći neprijatelj turskog predsednika, koji ga optužuje za organizaciju pokušaja puča 15. jula 2016.
Američko naoružavanje Kurda i turska kupovina sistema S-400 od Rusije dodatno su "zapržili čorbu" u odnosima dve zemlje.