Kinezi prave deset puta brži računar od trenutno najbržeg na svetu
Kompjuter je nazvan Tianhe - 3, a njegov dolazak najavio je Meng Ksiangfei, jedan od šefova Nacionalnog superkompjuterskog centra, na konferenciji tokom 19. Nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine.
Biće to, kako je rekao, deset puta brži računar od trenutno najbržeg na svetu. Moći će da komunicira s visokim stepenom inteligencije, ali takođe da bude koristan u tradicionalnim industrijama, pravi biznis modele i kreira projekte za čitave male "pametne" gradove.
- On će podržavati razvoj zdravije, moćnije i digitalizovanije Kine - poručio je Ksiangfei.
Upravo sada, kako je objasnio, Tianhe-1, prvi kineski trilionski računar pruža podršku za više od 1.600 istraživačkih instituta u preko 20 kineskih provincija.
Pročitajte još:
* VIDEO: Procurili snimci iz tajnog trezora u planini
* Čudo arhitekture: Evo zbog čega ovaj most zovu "srećni čvor"
- Kina namerava da postane najmoćnija tehnološka sila u svetu do 2035 - dodao je, navodeći da svake godine sa studija izađe više od 600.000 novih diplomaca obučenih za najviše tehnologije. On kaže i da će Kina nastaviti da ulaže u nova naučna i tehnološka dostignuća i navodi da je veoma zadovoljan što njegova zemlja postaje inovacijski i tehnološki snažna nacija.
Kina je, inače, bila svetski lider u nauci i tehnologiji još u vreme koje je prethodilo vladavini dinastije Ming. A zatim su u 14. veku te aktivnosti značajno smanjene. Četiri najčuvenija kineska otkrića iz tog perioda su papir, kompas, barut i štamparsko umeće. U 19. veku tek kineski reformisti počeli su ponovo da promovišu nauku i tehnologiju kao deo politike jačanja države.
Nakon građanskog rata koji je u Kini okončan 1949. godine pobedom Komunističke partije, napori da se organizuje nauka u tehnologija bili su zasnovani na sovjetskom modelu, a Kulturna revolucija (1966-76) nije se odlučila za podršku kineskoj nauci i istraživanju.
Nakon Kulturne revolucije Kina je, međutim, vrlo brzo postala jedna od svetskih vodećih tehnoloških sila, sa ulaganjima koja sada dostižu nekoliko stotina milijardi dolara godišnje, a na nauku i tehnologiju se danas gleda kao na stvar prestiža u postizanju ekonomskih i političkih ciljeva.
Čak se neretko naučna i tehnološka dostignuća smatraju nacionalnim ponosom, pa se čitav pokret naziva "tehno-nacionalizmom". I kineski kosmički program je jedan od najaktivnijih u svetu, a pre nekoliko dana objavljena je vest da su kineski naučnici pomoću istraživačkog teleskopa na Antarktiku zapazili "optički duplikat" gravitacionih talasa koji nastaju spajanjem dve binarne neutronske zvezde.