Erdoganova poseta Srbiji ne sviđa se Sarajevu, a Moskvi?
Ovim rečima docent na Fakultetu za međunarodnu politiku i bezbednost Srđan Perišić ocenjuje posetu turskog predsednika Srbiji. On ukazuje i na to da se Erdoganova poseta neće svideti Sarajevu.
- Neki u BiH možda ne gledaju blagonaklono na to njegovo pozivanje na jedinstvo u Srbiji, pogotovo oni koji se najviše pozivaju i mašu Erdoganovim zastavama, na primer Bakir Izetbegović i oni sarajevski krugovi koji su ekstremni u zahtevima za izdvajanje, kako oni kažu, Sandžaka iz Srbije - kaže Perišić.
On smatra da je Sarajevu problem to što oni još ne mogu da veruju da je Zapad, pre svega Vašington 2015/16. organizovao puč protiv Erdogana.
- Vodeći sarajevski krugovi su mislili da će između Vašingtona i Ankare uvek biti jedinstvo u spoljnoj politici, kako u regionu Bliskog istoka tako i gde god se Turska pojavi. Mislili su da će na osnovu jedinstva Vašingtona i Ankare podršku imati i bošnjački interesi, pa i želje i težnje koje se tiču Novog Pazara i Sandžaka - kaže Perišić.
Ukazuje da će Sarajevo i dalje da maše Erdoganovom zastavom nadajući se da će se kad-tad Turska vratiti pod okrilje Vašingtona. Međutim, smatra Perišić, Turska je snažno iskoračila iz zagrljaja Vašingtona i sve više se na tom pravcu Vašington-Ankara zaoštravaju politički odnosi. Podseća da su SAD uvele i vize za turske građane, a da istovremeno Turska počinje vojnu saradnju sa Rusijom.
Na pitanje gde se desila promena kod Erdogana, koji je pre nekoliko godina na Kosovu rekao: "Kosovo je Turska, Turska je Kosovo“, a danas poziva na jedinstvo Srbije, Perišić kaže da se desio 15. jul 2016. godine, kada je shvatio ko protiv njega radi da je to Vašington preko Fetulaha Gulena.
- To je ogromna promena politike zato što se odrekao Gulena, odrekao se Vašingtona i počinje da vodi neku samostalnu politiku na ovim prostorima, i u regionu i na Balkanu.
Moskva nastoji da ima dobre odnose sa Ankarom, vojne, bezbednosne, a iza zatvorenih vrata ima mnoštvo dogovora za koje mi ne znamo.
- U svakom slučaju, Erdoganu nema povratka prema Vašingtonu, on je načinio veliki iskorak. Sada se vidi koliko je Rusija postala moćna država, uspela je izvede Tursku iz zapadne geopolitike u odnosu prema Siriji, polako ih izvlači iz te slepe poslušnost prema NATO-u, i to se dobro odnosi i na Srbiju i na sve balkanske zemlje - kaže Perišić.
Dve zemlje povezuju i ekonomske i energetske teme. Perišić tvrdi da Zapad ne želi prisustvo ruskog gasa na Balkanu, i da je zbog toga blokirao "Južni tok“ preko Bugarske.
- Stari atlantistički interes je - Rusiju što više udaljiti iz Evrope. Svaka vlast u bilo kojoj zemlji Evropske unije svoju politiku definiše prema ovom temeljnom interesu Vašingtona, a to je: Rusiju treba i politički i ekonomski, kulturno i bezbednosno što više udaljiti iz Evrope, odnosno Balkana - kaže Perišić.
O Turskom toku razgovarali su i Erdogan i Vučić u Beogradu, a Perišić dodaje da je energetska saradnja između Beograda i Ankare nemoguća ako se u toj saradnji ne radi o ruskom gasu.
- Ne može nijedan drugi gas da potekne ovim delovima, Srbijom ili Balkanom, sem ruskog gasa. Ako su predsednici razgovarali, razgovarali o ruskom gasu. Vode se razgovori iza zatvorenih vrata, i ta geopolitika Zapada usmerena ka zaustavljanju ruskog gasa direktno je neprijateljski usmerena na razvoj balkanskih zemalja - objašnjava Perišić i ističe da ćemo se, ako ne budemo imali gasa, sa privredom zaustaviti na sadašnjem nivou.
Smatra i da je poželjan dobar odnosa između Moskve i Ankare, i da on pozitivno deluje na ceo Balkan.
- Ovaj nivo odnosa koji sada vlada između Moskve i Ankare je fantastičan. To je bilo nezamislivo. Turska je od Prvog svetskog rata bila pod kontrolom Zapada, Velike Britanije, pa onda posle Drugog svetskog rata i pod kontrolom Vašingtona, a kroz istoriju između Rusije i Turske nikad nisu postojali saveznički odnosi. Bilo je mnoštvo ratova, mnoštvo sučeljavanja i sukobljavanja i evo sad, prvi put u istoriji, vidimo odnose Turske i Rusije koji su dobrodošli i nama, ovde na Balkanu - kaže Perišić.