Trampov plan za rat sa Severnom Korejom (2): Rat bi proterao milione ljudi
Ali, tu je i pitanje šta će učiniti dve supersile koje se graniče sa Severnom Korejom. U prvom redu je to Kina koja je i tihi sponzor rigidnog režima u Pjongjangu, nekad otvorenije, nekad prikriveno. A tu je i Rusija koja bi teško dopustila takav sukob, a da sedi skrštenih ruku.
Pad Kimovog režima, čak i u scenariju vojnog uspeha SAD i saveznika značio bi stravičan egzodus izgladnelog i očajnog stanovništva Severne Koreje koje bi u slomu vlasti videlo šansu da se domogne boljeg života.
Brz strateški napad
Da bi se razumelo šta sve prethodi eventualnom potpisu Donalda Trampa za pokret trupa, važno je poznavati glomaznu birokratsku i vojnu mašineriju SAD. Prve svega, dok god ne vidimo gomilanje brodova, podmornica i trupa na Korejskom poluostrvu, rat nije blizu.
Ubiti samo Kima
"Obezglavljivanje" ili uklanjanje Kimovog režima bio bi veliki udarac za "zatvoreno kraljevstvo". Bez lidera, severnokorejske snage će doživeti veliki udar i pad morala, ali to neće značiti kraj bitke. I to razmatraju Amerikanci. Tu je ključno pitanje - gde se Kim nalazi u trenutku udara? Kada bi to znali, Amerikanci bi bez razmišljanja razorno gađali tu rezidenciju ili skrovište.
Sim Tak, viši analitičar iz Stratfora i stručnjak za Pjongjang, ispričao je kako bi to izgledalo i šta je sve potrebno da učini američka vojska. SAD mogu, tvrdi on, da biraju između potpunog razaranja severnokorejskih nuklearnih i drugih vojnih postrojenja ili da izvrše brz napad samo na najbitnija nuklearna postrojenja.
Tak tvrdi da bi u prvom slučaju SAD ušle u dugotrajni konflikt sa mnogim zemljama Istočne Azije i zato pretpostavlja da bi Amerika pre izabrala drugu opciju - brz strateški napad na najbitnija postrojenja. Odluku bi, prvo, na predlog Pentagona, morao da donese Savet za nacionalnu bezbednost SAD. Tek ako se svi "ispod" Trampa saglase, predlog stiže na sto predsedniku koji je može odobriti, ali i ne mora.
Tuneli za ratnike
Čak i ako ostane bez lidera, treba očekivati osvetu Severa. Kroz velike tunele ispod demilitarizovane zone Severna Koreja će pokušati da svoje trupe uvede u Južnu Koreju.
- Bitka na tlu je veliki deo ovoga. Mislim da će se najverovatnije tada odigrati bitka u demilitarizovanoj zoni - navodi RAND korporacija koja je i sama radila studiju okršaja.
Gađaju iz daljine
Posle katastrofe ratova u Avganistanu i Iraku, današnji američki generali su radije za opciju obračuna iz daljine, a to znači napad strateškim nuklearnim bombarderima B-1 i B-52, koji mogu nositi i nuklearno oružje. SAD bi polako, ali precizno pozicionirale podmornice, ratne brodove i stelt letelice u baze blizu Severne Koreje i tako izbegnu izazivanje sumnje.
SAD već imaju značajnu količinu oružja stacioniranu u regionu. "Iznenada ćete čuti za ove vazdušne napada u vestima", kaže Tak.
Dalekodometni stelt bombarder B-2 imao bi zadatak da masivnim bombama gađa podzemne bunkere u Severnoj Koreji, a to može da čini i sa velike udaljenosti. Prve mete SAD će biti nuklearni reaktori, postrojenja za pravljenje projektila i lanseri za interkontinentalne balističke rakete. Na kraju, to bi bio brutalan, krvav sukob, ali kako kaže Tak, čak i Severnokorejci pod uticajem državne propagande moraju biti svesni da su u mnogo lošijoj situaciji nego protivnik.
Sajber osveta
Severna Koreja bi mogla da pokrene sajber napade, možda da dovede do gašenja struje u delovima SAD ili njenih saveznika, ali američka komanda za borbu protiv sajber napada bi za to bila spremna.