"NATO je u strahu, posle prethodne vežbe Rusija je zauzela Krim"

Dojče Vele  se pita da li je Zapad, dakle NATO, imaginarni neprijatelj rusko-beloruske vojne vežbe nazvane "Zapad-2017"? Navodi se da rusko Ministarstvo odbrane to negira i tvrdi da je manevar "potpuno defanzivne prirode i nije usmeren ni prema jednoj zemlji, niti grupi zemalja".

- Izabrali smo vojna uporišta koja su dosta daleko od granice Ukrajine, Poljske, Litvanije i Letonije - dodaje savetnik beloruskog ministra odbrane  Oleg Vojnov za svaki slučaj, navodi DW.

Navodi se da dve vojske imaju fiktivne neprijatelje kojima su čak dali i imena: Vajšorija, Lubenija i Vesbarija. Međutim baltičke zemlje i Poljska strahuju da bi to mogla da budu i njihova imena. Još uvek se dobro sećaju poslednje ruske vojne vežbe koja se takođe zvala "Zapad" iz 2013. godine. Nekoliko meseci kasnije, Rusija je zauzela ukrajinsko poluostrvo Krim i tamo je, kao što je poznato - i ostala.

Sumnja u broj učesnika

DW navodi da nepoverenje na NATO strani počinje već kada je u pitanju broj učesnika vežbi. Prema navodima Moskve u vojnoj vežbi učestvuje oko 12.700 vojnika. Zapadni stručnjaci za bezbednost veruju da broj vojnika nije slučajno ispod granice od 13.000, jer su za veći broj i Rusija i NATO obavezni da jedni druge informišu, kao i da pozovu posmatrače druge strane. Ovi stručnjaci veruju da se navodi znatno manji broj od stvarnog. Londonski vojno-naučni Institut Džejns procenjuje da je vežbi učestvuje od 80.000 do 100.000 vojnika.

Stručnjak nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) za bezbednosna pitanja i bivši oficir generalštaba Roderih Kizeveter, u intervjuu za radio "Dojčlandfunk" objasnio je da se navedene brojke odnose samo na vojnike u Belorusiji. Kazao je da to "samo deo mnogih drugih vežbi" kojih je istovremeno bilo između Crnog mora i poluostrva Kola.

Bivši general Bundesvera Karl-Hajnc Later, takođe za "Dojčlandfunk" je izjavio da "u Savetu NATO-Rusija jesu bili obavešteni", ali je u Savetu "narušeno poverenje" i sumnja se u tačnost navedenih informacija.

DW navodi da se u istočnim NATO-zemljama širi strah. Šef poljske nacionalne službe za bezbednost Pavel Soloh za privatni radio "Zet" izjavio je da je vežba demonstracija "sposobnosti ruske države za velike ratne akcije" kao i da je "stepen mobilizacije zaista impresivan". I političar nemačkih Liberala (FDP) i zamenik predsednika Evropskog parlamenta Aleksandar Graf Lambsdorf  kaže da su "veliki ruski manevri povod za zabrinutost".

Uznemireni Baltik

Navodi se da general Later doduše ne veruje da je pritom reč o simulaciji napada na Poljsku ili Baltik. Ipak, on smatra da je uznemirenost Baltika "normalna", kao i da bi Rusija mogla da uradi "nešto slično" onome što je uradila u Gruziji, na Krimu ili na istoku Ukrajine. I Roderih Kizeveter ocenjuje da je "malo verovatan" napad na neku od NATO-zemalja. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, za rusku novinsku agenciju Ria novosti izjavio je da manevri ne predstavljaju "neposrednu opasnost za nekog saveznika", ali i dodao da bi Moskva trebalo kroz transparentnost "da otkloni napetosti i spreči nesporazume".

Ali upravo to Rusija ne želi - u tome se slažu gotovo svi zapadni političari zaduženi za bezbednosna pitanja. Političar CDU Kizeveter smatra da je strategija Rusije ta da se "permanentno stvara nesigurnost i šalje signal nedovoljne uračunljivosti", kako bi se NATO države uznemiravale. Uz to, predsednik (Rusije Vladimir) Putin upravo u vreme nemačke predizborne kampanje želi da unese razdor među istočnim članicama NATO koje se osećaju ugroženo i nemačkog društva, "koje više ne zna šta znači kada preti jedna visokonaoružana zemlja".

Litvanska predsednica Dalija Gribauskaite ukazuje na to da istočne NATO-članice danas više nisu toliko ranjive kao nekada.

- Sada smo bolje pripremljeni - kaža ona.

Uz to, SAD su krajem avgusta u Litvaniji stacionirale sedam borbenih aviona. Američka vojna vozila raspoređena su i u Poljskoj.

DW navodi da je, međutim, to koliko je slaba korist od NATO-članstva i prisustva par američkih lovačkih aviona, pokazalo pre godinu dana istraživanje američkog trusta mozgova RAND. Ono ukazuje da je Ahilova peta u odbrani Baltika takozvana "rupa Suvalki".

NATO ne bi mogao da se povuče u slučaju napada

Ukoliko Rusija napadne Baltik, pokazuje studija, potrebno je samo da zauzme taj uzak koridor između Poljske i Litvanija koji se na istoku naslanja na Belorusiju, a na zapadu na rusku eksklavu Kalinjingrad. Time bi se sprečilo NATO snabdevanje na severu.

Studija na kojoj su radili bivši glavni komandant NATO Vesli Klark i bivši komandant Egon Rams, dolazi do zaključka da pešadija NATO "ne bi bila u stanju da se povuče - na licu mesta bi bila uništena".

Ostala bi jedino mogućnost ponovnog osvajanje Baltika, ali to bi završilo "katastrofalno". Za stanovnike Baltika to nisu nimalo ohrabrujući zaključci, navodi DW.