Srpska znamenja rasuta po svetu (3): Aukcija na kojoj smo nadigrali Bugare
- Tada smo sienergijom države, Ministarstva kulture i Istorijskog muzeja Srbije za dva tri dana uspeli da se organizujemo i da ga otkupimo na aukciji - priseća se Andrej Vujnović koji je u to vreme bio direktor muzeja.
Način na koji se otkup desio, vremenski tesnac i konkurencija u susedima Bugarima, celoj priči daje pomalo filmsku dramatiku. Početna cena je bila 6.500 evra, a kako su i Bugari koji tvrde da je Strojimir bio njihov vladar, bili zainteresovani da ga kupe, urgirali su kod organizatora da aukcije i ne bude već su odmah ponudili otkup za 15.000 evra. Na scenu onda stupa rusko-srpsko prijateljstvo.
Izgravirani krst
Pečat kneza Strojimira se pojavio na aukciji nemačke firme Gorni i Moš i bio je jedan od 734 premeta ponuđenih na prodaju kao antička umetnost. Pečat se nalazio u jednoj privatnoj nemačkoj kolekciji i s obzirom na njegovu dugovečnost nemoguće je bilo utvrditi prethodne vlasnike.
Na pečatu piše: "Bože, pomozi Strojimiru", a smatra se da je pripadao srednjem sinu kneza Vlastimira. Po izgraviranom krstu zaključuje se da je bio hrišćanin, a s obzirom na to da pečat datira iz druge polovine devetog veka, bila je to još jedna potvrda da su Srbi u to vreme već počeli da prelaze u hrišćanstvo.
Svega tri dana pre same aukcije, ruske kolege su obavestile dr Đorđa Jankovića sa Filozofskog fakulteta i predsednika Srpskog arheološkog društva da pečat postoji i da je ponuđen na prodaju. On o tome izveštava direktora Istorijskog muzeja Srbije Andreja Vujnovića koji šalje dopise premijeru Koštunici i tadašnjem ministru kulture Draganu Kojadinoviću.
Srpska znamenja rasuta po svetu:
Ministar o tome obaveštava konzulat u Minhenu i vicekonzul Srbije Nikola Marković hitno uspostavlja kontakt sa akcionarskom kućom. Na samoj aukciji pečat je dostigao cenu od 16.000 evra po kojoj je prodat vicekonzulu Srbije. Krajnja cena sa provizijom aukcijske kuće je iznosila 20.000 evra.
Na ovaj primer pozvali su se i u Ministarstvu kulture kada smo ih zamolili da nam navedu slučajeve u kojima je država reagovala efikasno i povratila kulturno blago.