Pogažen je sporazum sa EU
Tim povodom, uputili su i zajednički dopis Evropskoj komisiji. Podsetimo, Hrvatska je proširila spisak voća i povrća koje mora da prođe fitosanitarni nadzor na granici ako dolazi iz trećih zemalja i odredila takse koje su 22 puta više od dosadašnjih.
Ove mere će se odraziti na zemlje iz regiona koje nisu članice EU, pre svega Srbiju, Makedoniju i BiH, jer je na proširenoj listi praktično sve voće i povrće koje se gaji na ovim područjima i izvozi iz Srbije.
Potpredsednik Spoljnotrgovinske komore BiH Bruno Bojić potvrdio je da su zemlje regiona poslale zajednički dopis Evropskoj komisiji zbog odluke Hrvatske.
- Ove mere nisu u duhu i formi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Sledom tih njihovih mera, BiH, Srbija, Makedonija, Crna Gora, Albanija i Kosovo uputili su dopis i apel Evropskoj komisiji, na ruke generalnog direktora za pitanje trgovine, u kojem smo tražili da se zaustavi nekorektno ponašanje onih koji donose ovakva pravila. Jutros smo taj zajednički dopis uputili. Smatramo da će se nešto postići - kazao je Bojić za N1.
Pročitajte još:
* Hladan tuš BiH srušio najveći "hrvatski san"
Međutim, Hrvatska ne smatra da je povećanjem naknada za kontrolu uvoznog voća i povrća iz trećih zemalja prekršila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
U Ministarstvu poljoprivrede Hrvatske rečeno je da se ne radi o vancarinskoj barijeri, već o naknadama za inspekcijski nadzor koje po mišljenju Hrvatske "nisu preterane".
- Detaljna kontrola na granicama košta i zahteva širi obim posla, kao i veći angažman graničnih inspektora. Odluka o visini naknade za kontrolu usklađenosti voća i povrća s tržišnim standardima pravo je svake države članice, te naknadu od 270 evra ne ocenjujemo preteranom u poređenju s drugim državama članicama - rečeno je u hrvatskom Ministarstvu poljoprivrede, a dodaju i da sami propisi nisu pooštreni, već samo naknada za obavljanje inspekcijskog nadzora.
Zvaničnici Srbije osudili su te mere i uputili notu odnosno zahtev da Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske u što kraćem roku kontaktira Ministarstvo poljoprivrede Srbije kako bi se rešila situacija.
Premijerka Ana Brnabić kazala je da ako se situacija ne reši u komunikaciji dva ministarstva, očekuje reakciju Evropske komisije.
Stručnjaci kažu da je ta vancarinska barijera neprimerena slobodnom tržištu. Štitiš svoje, a diskriminišeš tuđe, nije uopšte u duhu regionalnih i evrointegracija.
- Pitanje je da li će se od poljoprivredno-prehrambenih proizvoda uopšte bilo šta isplatiti izvoziti u Hrvatsku. Znam da nije korektno ići na recipročne mere, ali mi nemamo drugih mogućnosti osim da tako nešto uvedemo jer troškovi fitosanitarnog pregleda nisu ništa veći nego što su kod nas - kaže Milan Prostran, agroekonomski analitičar.
Prema podacima Privredne komore, Srbija je u 2016. godini izvezla robe u Hrvatsku u vrednosti od 116 miliona evra, a uvezla za 79 miliona.
U izvoru Srbije dominiraju ulje i uljarice, smrznuto voće i povrće, akcizna roba, piće i duvan.
Niko, istinski, ne veruje da je objašnjenje Zagreba opravdano, već da je reč o prikrivenoj zaštiti hrvatskih poljoprivrednih proizvođača, a kako Hrvatska ne sme da uvede carine, rešila je da to postigne kroz poskupljenje fitosanitarnih taksi.
Zaobilazni udarac
Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić nema dilemu da je Hrvatska prekršila SSP.
- Ovde se očigledno radi o drastičnom kršenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU od Hrvatske, i to u članu 36 stav 1 u kome se kaže da od dana stupanja Sporazuma na snagu neće biti uvedene nove carine ili dažbine koje imaju isto dejstvo, niti će one koje se već primenjuju biti povećane - naveo je Ljajić.
Po zakonu, ali nije fer
Premijerka Srbije Ana Brnabić razgovarala je u Podgorici o problemu i sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem.
- Uraditi ovako nešto, a ne objasniti, niti najaviti, nije korektna mera i to je jasno i predsedniku Vlade Hrvatske Andreju Plenkoviću - rekla je Ana Brnabić.
Ona je izrazila uverenje da će, ako se problem ne reši u kontaktu dva ministarstva, reagovati Evropska komisija, jer mera Hrvatske nije u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
Prema njenim rečima, mera koju je Hrvatska uvela za proizvode iz Srbije nije korektna i ne podstiče regionalnu saradnju.
Kontramere
Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Veljko Odalović rekao je da Srbija mora da preduzme kontramere, da bi se pronašlo rešenje koje će biti u obostranom interesu. Odgovor Srbije mogao bi da, na primer, bude "detaljnija kontrola kamiona koji dolaze iz Hrvatske", što bi bila jasna poruka ovoj zemlji da ono što rade moraju da prekinu.