Umesto pravde, lažno milosrđe
Zajednice Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu podnele su 138 žalbi HRAP-u zbog trovanja olovom i ozbiljnih zdravstvenih problema izazvanih boravkom u Unmikovim kampovima za rasljenje na severu KiM. Gutereš je izrazio "najdubljenje žaljenje, zbog patnje svih pojedinaca".
Njegov portparol Stefan Dižarik navodi da će se projekti pomoći fokusirati na najhitnije potrebe tih najugroženijih zajednica, uključujući zdravstvene usluge, ekonomski razvoj i infrastrukturu.
Stav Guteraša osudili su advokati žrtava kolere na Haitiju koji smatraju da Ujedinjene nacije na ovaj način pokazuju da organizacija "odbija da se povinuje nalazima sopstvenih komisija za ljudska prava, a da žrtve trovanja olovom u kampovima UN na Kosovu imaju pravo na naknadu".
- Umesto pravde koje zahteva međunarodno pravo, UN predlaže da se žrtvama omoguće dobrotvorni projekti zajednice u meri u kojoj ti projekti privlače međunarodnu finansijsku pomoć. Na Kosovu, kao i na Haitiju, UN zamenjuje pravdu milosrđem, izbegavajući zakonsku obavezu na nadoknadu. UN se, u stvari, nudi da traži od drugih subjekata da finansiraju dobrotvorne projekte - rekla je Sijena Meropa-Singe, advokat sa Instituta za pravdu i demokratiju na Haitiju (IJDH) koja je tužila UN zbog izbijanja epidemije kolere u toj zemlji.
- Na Kosovu, stotine ljudi je otrovano olovom u UN kampovima za naseljena lica koja su se nalazila u industrijskim zonama za koje se znalo da su kontaminirana teškim metalima. Na Haitiju, 10.000 ljudi je umrlo nakon što su UN bezobzirno unele koleru ispuštanjem zagađenog ljudskog otpada u najveći rečni sistem Haitija. U oba slučaja, žrtve traže odštetu koja je garantovana međunarodnim pravom i na koju su se Ujedinjene nacije u navrata: ugovorima, rezolucijama Generalne skupštine i izveštajima Generalnog Sekretara, obavezale. U oba slučaja, UN je potrošio godine i značajna sredstva uporno ometajući pravdu, umesto apostrofiranja štete koji je izazvao ugroženim ljudima koje je trebalo da štiti - navodi se još u saopštenju iz Haitija.
Ujedinjene nacije pak navode da će nastaviti da izvlače pouke iz rada Savetodavne komisije za ljudska prava (HRAP) na Kosovu, kako bi sprečile ponavljanje slične situacije. HRAP je okončano svoj mandat pre godinu dana, a u svom poslednjme izveštaju zaključio je da je Unmik prekršio ljudska prava u 233 predmeta, u slučajevima nestanka i ubistva nakon dolaska te misije na Kosovu, u slučajevima nasilja nad ženama, da je uskratila pravo na pristup pravdi Srbima čija je imovina uništena ili uzurpirana, da je odgovorna za diskriminaciju, ugrožavanje ekonomskih i socijalnih prava.
Komisija je od 2007. do 2016. godine razmotrila 527 žalbi koje su protiv Unmika podneli uglavnom Srbi, i bez obzira na zaključke komisije, porodice nestalih i ubijenih, apsolutno više nemaju nijedan pravni način da pripadnike Unmika ili Kfora pozovu na odgovornost.
- Unmik nije preduzeo nijednu smislenu aktivnost. Zato su žalioci duple žrtve Unmika: prvobitno, kada su prekršena njihova ljudska prava i ponovo, kada nisu dobili nikakvu nadoknadu putem ovog postupka. Komisija je sprovodila detaljnu analizu uloženih žalbi i podsticala Unmik i UN da preduzmu aktivnosti koje će biti korisne za žalioce, pre nego što se mandat Komisije okonča. Sramota je što se to nije dogodilo - navodi se u dokumentu.
Izveštaj Unmika za 2000. svedoči da je toj misiji prijavljeno 675 ubistava, 115 silovanja i 351 kidnapovanja u periodu od juna 1999. do decembra 2000, a više od 400 porodica očekuje da sazna istinu o najmilijima koji su nestali ili ubijeni po dolasku Unmika na Kosovo.