Dojče vele: Novi Ustav je na putu - "autoritarni i katolički"?

Duda je iznenadio i protivnike i pristalice: zahteva promene u političkom sistemu i promene Ustava, kao i referendum o tome.

Opozicija i brojni posmatrači su zabrinuti, od novog Ustava se ne može očekivati ništa dobro kada je reč o odnosu vlade prema sudovima i raspodeli vlasti, navodi se u Varšavi. 

Duda je sa svoje 44 godine jedan od najmlađih predsednika na svetu, njegov politički mentor je Jaroslav Kačinjski, predsedavajući nacional-konzervativnom vladajućom strankom PiS.

Duda je na izborima u maju 2015. godine izabran za predsednika i od tada se nije isticao sopstvenim inicijativama. 

Sada dakle izneneđenje: "Vreme je za ozbiljnu debatu o Ustavu", rekao je Duda u jednom govoru.

"Ne samo uz učešće elita i političara", već "poljskog naroda".

Građani bi trebalo da se izjasne "da li su zadovoljni (političkim) sistemom ili zahtevaju promene."

Duda je pri tome već dao odgovor: "Poljska i Poljaci su zaslužili novi Ustav." 

Zamislivo jačanje predsednika 

Poljaci bi dakle 2018. trebalo da odluče o budućem političkom sistemu, o ulozi predsednika i parlamenta i koja građanska prava i slobode bi trebalo "značajno ojačati".

Poljska mora da bude država u kojoj ne sme biti privilegovanih "kasti", kaže Duda.

Ova izjava usmerena protiv elita, podseća na izjavu Kačinjskog koji je delio poljsko društvo na "bolju" - i "lošiju sortu". 

Svojim izjavama Duda je izazvao žestoku debatu. Čak su i članovi vlade bili iznenađeni. Jedan od najbližih saradnika, pravnik Pavel Muha je rekao da je zemlja još uvek na početku debate o Ustavu. 

Andžej Halicki iz liberalne "Građanske platforme" (PO) podseća na predlog Ustava koji je 2010. godine dao sada vladajući PiS: "Ovaj Ustav bi bio kraj demokratske i sekularne države. Poljska bi postala autoritarna ideološka (katolička) država." 

Dudin prethodnik Bronislav Komorovski je rekao: "On je povredio Ustav. On će, prema mom mišljenju, u budućnosti biti izveden pred Državni sud."

Stoga Komorovski, kako je rekao, u ovoj debati o Ustavu sasvim sigurno neće učestvovati. Drugi kritičari su postavili pitanje da li je pri trenutno dubokoj polarizaciji u društvu uopšte moguća debata o promjeni Ustava. 

Značajne pukotine u vladinom taboru 

U međuvremenu se špekuliše o tome da li Duda svojom idejom o referendumu najpre želi da stvori manevarski prostor u odnosu na svoj politički tabor.

Poslednjih sedmica prvi put je došlo do jasnih napetosti između Dude i spornog ministra odbrane Antonija Maćierevića.

Krajem aprila, prvi put u poslednje dve godine liberalni PO je u ispitivanjima javnog mnijenja prestigao PiS (sa 31 u odnosu na 20 procenata). 

Sadašnji ustav je usvojen na referendumu 1997. godine sa 53,5 posto glasova i smatra se modernim.

Međutim uvek je bilo predloga za njegovo poboljšanje - uloga predsednika nije jasno ograničena.

Adam Bodnar, poljski borac za ljudska prava, rekao je krajem sedmice da on vidi potrebu za manjim promenama, ali ne i za sasvim novim Ustavom.