Bregović: Ja sam jedan od lepših ratnih profitera

Bregović je u životnoj formi i zato što konačno uspeva da paralelno održi i Bijelo dugme u koncertnom životu i komponuje i izvodi nova dela kao što je "Tri pisma iz Sarajeva". O koncertima s Dugmetom, odnosno s Alenom Islamovićem i Mladenom Vojičićem Tifom (ali ne i Željkom Bebekom, koji u tome ne učestvuje), Bregović kaže:

- Uželeo sam se nekako. Teško je to objasniti zašto, ali sam se uželeo. Onda usput otkrijem da zapravo svi vole to Bijelo dugme. Bez obzira na to koliko smo se svađali i koliko jedni druge ne podnosimo, postoji uvek neka muzika koju volimo da pevamo zajedno. Onda mi je drago što sam i ja napisao nešto od te muzike, koja nam je zajednička.

O čemu je reč u projektu "Tri pisma iz Sarajeva"?

Violinski koncert pod tim nazivom rađen je kao, kako kaže, "porudžbina", po narudžbi za izvođenje u bazilici Sent Denis u Parizu, a Bregović ima tri violine u tri manira u kojima se taj instrument svira u različitim religijama: klasičnom, kako je sviraju hrišćani, klezmer kako je sviraju Jevreji, i orijentalnom kako je sviraju muslimani. Sarajevo je tu kao balkanski Jerusalim, u kojem su te tri vere istorijski prisutne, ali Sarajevo je u naslovu i zbog još jedne metafore.

- Sarajevo nije više samo ime za grad, ono je metafora za ovo vreme: danas smo komšije, sutra pucamo jedni na druge. Živimo danas u takvom svetu, a prvi smo ga put prepoznali u Sarajevu - kaže Bregović.

Priseća se kako mu je neka žena gledala u dlan dok je bio na vrhuncu slave Bijelog dugmeta. I prorekla mu je veliku karijeru.

- Tek posle rata me je krenulo. Zbog rata sam bio prisiljen da donesem odluke koje su mi pokrenule život još jednom od početka. A to, da sam morao da krenem ispočetka dva puta, verovatno je bilo najbolje što mi se dogodilo u životu. Na žalost, zbog rata, ali tako je. Nekako sam profitirao od rata. Ja sam jedan od lepših ratnih profitera - govori Bregović.