Ponedeljak 10.04.2017.
00:52
D. Dekić - Vesti

Narod sit dinosaurusa

Vestionline
Erupcija nezadovoljstva: Beograd na nogama

Procentualno manjim izlaskom u odnosu na predsedničke izbore 2012. i prošlogodišnje parlamentarne, narod je pokazao ne samo odbojnost prema političarima, već je i četvrtina birača, dodelivši drugu i treću poziciju vanstranačkim kandidatima, bivšem zaštitniku građana Saši Jankoviću i imaginarnom liku Ljubiši Preletačeviću Belom, posvedočila da vapi za svežim licima i vanpartijskom krvi, prvenstveno na opozicionom polu.

Vladajuću garnituru, koja je imala medijsku i svaku drugu prednost u kampanji, moglo bi, kažu analitičari, da zabrine što je pobrala popriličan broj glasova starije populacije.

Politička elita u opoziciji, prema rečima analitičara i filozofa Nikole Tanasića, gledano očima građana, jeste potrošena, ali ne toliko ideološki koliko personalno.

Takvu priču, ukazuje naš sagovornik, u javnosti pojačava i sam Aleksandar Vučić.

- On ima želju i potrebu da razvali opoziciju, pa protura preko glasnogovornika da su lideri tog tabora izlizani. Pri tom najveću koncentraciju opozicionara iz doba Slobodana Miloševića, koji su posle 2000. bili vlast, pa i onih u vladajućoj garnituri devedesetih, vidimo sada uz Vučića, samo ih on napadima na protivnike vešto maskira, dok sa druge strane samo bezopasnim opozicionarima dozvoljava da politički prežive - tumači Tanasić.

Građani, veli naš sagovornik, već neko vreme osećaju da se i u vlasti i u opoziciji vrte jedni isti dinosaurusi i fosili, i to pokazuju na izborima, ali negativni stav prema njima ne mogu za sada da kanališu u političku borbu.

- Rumunija je gotovo deceniju nestabilna i vlade padaju dva puta godišnje. Svaka smena vlasti donosi hapšenja na fonu borbe protiv korupcije, ali se vidi da to nije ni brz ni jednostavan put. Zato je pitanje i koliko će vode u Srbiji proteći do njenog stvarnog izlaska iz sadašnjeg populizma koji se servira kao demokratija, pa do istinskog ulaska u demokratske procese - kaže Tanasić.

Lekciju u tom mukotrpnom procesu Janković i Preletačević, koji su u politiku uskočili nedavno, očitali su i Vučiću, ali prvenstveno opoziciji, ostavivši na predsedničkim izborima daleko iza sebe sve dugogodišnje partijske čelnike.

Predsednik u rukama Vlade

- Aleksandar Vučić je kao šef države zaokružio apsolutnu vlast u zemlji i bez obzira na to što gotovo da nema instrumenata za njegovu smenu, bahatošću poput slučaja Savamala, daje povode za trvenja. Ipak, i pored potpune kontrole, zavisiće kao i Boris Tadić i Slobodan Milošević od uspeha Vlade Srbije - tumači Nikola Tanasić, podsećajući da Tadićev rejting nije oborio on, već nimalo ružičasti rezultati njegove vlade.

Rezultate lošije od nevažećih listića, sa skorom oko 1,5 odsto, imali su lideri Dosta je bilo Saša Radulović, LSV-a Nenad Čanak, DSS-a Aleksandar Popović...

Vođa radikala Vojislav Šešelj ostvario je upola manje glasova nego što je SRS zabeležio na parlamentarnim izborima 2016, a sa tim rezultatom na sledećim republičkim izborima, umesto u poslaničke klupe mogao bi u političku penziju.

Razočaran može da bude i nekadašnja perjanica DS-a, bivši šef diplomatije Vuk Jeremić, koji je osvojio skoro upola manje glasova od Preletačevića.

Cenzus za ulazak u parlament je preskočio, ali bi morao da razmišlja o sopstvenoj partiji, jer se podrška ideološki suprotnih stranačkih opcija Borisa Tadića i Velimira Ilića nije pokazala kao dobitna kombinacija.

Šešelj i Čanak su, viđeno očima analitičara Zorana Panovića, paradigma te vrste relikta prošlosti sada u Vučićevom sistemu, gurnuta narodnom voljom na predsedničkim izborima na margine. Međutim, naš sagovornik akcentira da je skrajnut i Saša Radulović, čime je brzinski od najperspektivnijeg ministra u vlasti SNS-a i SPS-a, pa jednog od lidera opozicije, stigao do najvećeg razočaranja.

Sašu Jankovića vidi kao hit izbora i veliko osveženje za opoziciju.

Poraženi antievropejci

Ako se nešto može smatrati dobrim znakom ovih izbora, Komšić ga vidi u činjenici da su građani vrlo mali broj glasova dali srpskim antievropejcima.
- Birači su antievropskim i ekstremnim snagama pokazali da nisu za njihovu opciju protiv EU i antievropske tokove koji bi državu, kao nekada, izbacili iz ležišta.

- Bivši zaštitnik građana se nametnuo kao lider građanske opozicije u delu od centra do levog centra, ali mu predstoji razrešenje odnosa sa Demokratskom strankom koja ga je podržala. Preambiciozno bi bilo da poželi da ih preuzme, pa je možda bolje da ukrupni neke političke delove, stane na njihovo čelo i da sarađuje sa DS-om - mišljenja je Panović, koji takođe smatra da Vučić neće zaboraviti da kontroliše opoziciju, ali i neće dozvoliti njeno ukrupnjavanje koje bi moglo da ga ugrozi.

Izbori su potvrdili krizu aktera građanskog dela opozicije, smatra univerzitetski profesor Jovan Komšić, koji ukazuje da od gubitka vlasti 2012, te snage nisu uspostavile programsku ravnotežu:

- Pokazuje se da su građani bez poverenja u njih, dok su se Vučić posle napuštanja radikalskog ekstremizma i Ivica Dačić uzdigli do vrhunca, dobrim delom glasovima starijih ljudi, što bi trebalo da im bude za nauk. Opoziciji su očito potrebni novi akteri, ali to za razliku od brzopoteznog formiranja španskog Podemosa, italijanskog Bepe Grila i grčke Sirize, u Srbiji ide sporo zbog stranačkih nomenklatura i lidera.

Sujeta kao kočnica

Profesor Komšić ističe da je posle tek završenih predsedničkih izbora teško prognozirati šta će se dalje dešavati i kakve će poteze vući drugoplasirani Saša Janković, koji je tek nešto više od mesec dana u politici.
- Sa Jankovićem je rekonstrukcija tog političkog pola tek načeta i on može da bude vesnik reorganizacije opozicije i njenog ofanzivnijeg naleta na nove izbore. Prvi test će biti beogradski izbori 2018, a u prestonici je Janković na predsedničkim izborima stvorio pobedničko jezgro u tri opštine, poput klice koja se može razviti. Ipak, partijski lideri prethodno moraju da savladaju lične sujete - zaključio je Komšić.










 

2024 © - Vesti online