Dijasporo, ulaži u otadžbinu!
Ovo na početku razgovora za "Vesti" ističe Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, objašnjavajući da u PKS rade na uključivanju što većeg broja naših ljudi u šest granskih sekcija: za agrar i prehrambenu industriju, energetiku i rudarstvo, IT industriju, trgovinu, turizam i hotelijerstvo, metalsku, hemijsku i tekstilnu industriju i za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu.
- Fokusirani na projekte iz delatnosti kojima se inače bave funkcionalnije će se umrežavati međusobno i sa privrednicima iz Srbije, razmenjivati ideje i realizovati konkretne poslovne aranžmane. Istovremeno ih pozivam da iskoriste mogućnost da kroz sistemske sekcije (za investicije i privredni ambijent, bankarstvo i finansije, umrežavanje poslovne i akademske dijaspore i odnose sa javnošću) direktno inicijativama i predlozima utiču na kreiranje još podsticajnijeg regulatornog okvira i klime za poslovanje i investiranje u Srbiji. Na raspolaganju su im mehanizmi uticaja za koje se Privredna komora Srbije izborila kroz novi zakon i prednosti novog, jedinstvenog komorskog sistema. U procesu zastupanja privrede biće nam dragoceni i stavovi poslovnog sveta iz dijaspore.
Stručnjak za srpsko-nemačke odnose
Marko Čadež je rođen 1. juna 1977. u Beogradu. Školovao se u Nemačkoj, gde je 2001. diplomirao na Akademiji za marketinške komunikacije u Frankfurtu.
Predsednik je PKS i član Borda direktora Evrokomora (EUROĆAMBRES) iz reda zemalja van EU. Član je Ekonomskog saveta Razvojne agencije Srbije. Obavljao je funkciju predsednika Upravnog odbora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Stručnjak je za srpsko-nemačke odnose i komunikacije i jedan od osnivača i član UO Foruma Srbija-Nemačka.
Od 2003. do dolaska u Privrednu komoru Srbije radio je u Ambasadi Nemačke u Beogradu - gotovo deceniju kao portparol Ambasade. Bio je i koordinator nemačke medijske kuće Deutsće Njelle za Srbiju i Crnu Goru i koordinator programa i savetnik za politička pitanja i komunikacije pri Fondaciji "Konrad Adenauer" u Beogradu.
Govori nemački i engleski.
Da li već ima realizovanih konkretnih projekata?
- U PKS je osnovana Međunarodna kancelarija alumnista sa najprestižnijih univerziteta u svetu, odnosno Centar za prenos znanja i razvoj. Jedan od zajedničkih projekata Alumni centar i PKS realizuju u saradnji sa Centralnim savetom Srba u Nemačkoj s ciljem transfera znanja u oblasti agrobiznisa i IT tehnologija ka domaćoj privredi. Uz podršku PKS u proteklih godinu dana osnovana je i Australijsko-srpska privredna komora i poslovna udruženja dijaspore u Mađarskoj i Južnoafričkoj Republici. Sa dijasporom iz Severne Amerike radimo na razvoju projekta srpskog logističko-distributivnog centra u Torontu, a razmatramo mogućnosti za organizaciju skupa čiji je cilj povezivanje čikaških i IT firmi iz Srbije.
Kako biste ocenili saradnju srpskih i privrednika u rasejanju?
- Iz dijaspore su u proteklom periodu u zemlju stizala ogromna sredstva, ali u vidu doznaka - kao pomoć rođacima. Nažalost, na investicione poduhvate i saradnju sa srpskim privrednicima naši ljudi koji žive van Srbije teže su se odlučivali. Nisu imali dovoljno informacija ili nisu prepoznavali svoj interes. Ipak, sve ih je više koji novcem zarađenim u inostranstvu grade uspešne biznise u Srbiji. Užičanin Rade Ljubojević, vlasnik Sirogojno kompani, sa 2.000 kooperanata u svom lancu i 300 žena pletilja, najveći je izvoznik smrznutog i sušenog voća i ručno rađenih džempera. Kragujevačka kompanija "Milanović inženjering", vlasnika Bratislava Milanovića, proizvodi aluminijumske komponente za najpoznatije svetske proizvođače vozova - Simens, Bombardijer i Alstom. Bračni par Ivan i Snežana Savić iz Čačka već deset godina širi poslovanje svog tekstilnog preduzeća Njeltex i od prvog dana kompletnu proizvodnju izvoze na strana tržišta, a Ana i Stiv Lazarević vratili su se iz Australije i u Pirotu otvorili najsavremeniji hotel. Želja nam je da takvih primera bude što više, da saradnju matice i dijaspore zasnivamo na zdravim ekonomskim osnovama, partnerskom odnosu i profitu kao zajedničkom interesu.
Od kakvog je značaja za dijasporu junski Svesrpski samit u Švajcarskoj?
- Svesrpski samit, koji je prošle godine održan prvi put van zemlje, jedan je od konkretnih projekata za povezivanje poslovne i akademske dijaspore međusobno i sa organizacijama iz Srbije. Zajedno smo radili, animirajući i kompanije iz zemlje i iz dijaspore, ali i naše naučnike, inženjere, profesore, umetnike, novinare. Posebno je značajno umrežavanje preduzeća koje posluju u Srbiji i kompanija naših ljudi iz dijaspore i njihovih poslovnih partnera. Zbog mogućnosti uspostavljanja direktnih poslovnih kontakata, poseban kvalitet prošlogodišnjeg junskog samita bio sajamski deo programa. Očekujemo da će drugi Svesrpski samit, koji se održava od 2. do 4. juna u Cirihu, doneti nove konkretne projekte i poslovne aranžmane.
Hoće li naši ljudi u rasejanju dobiti povlastice i koje ukoliko odluče da ulože u maticu?
- Novim Zakonom o ulaganjima iz 2015, po svim standardima međunarodnog investicionog prava, izjednačeni su domaći i strani investitori. Na osnovu zakona doneta je nova Uredba o državnim podsticajima na koje imaju pravo svi investitori, nezavisno od toga da li kapital ulažu iz zemlje ili inostranstva i koji su, kao što je poznato, najstimulativniji u regionu. Pri tome, investitori iz dijaspore mogu da računaju na posebnu podršku novog, jedinstvenog komorskog sistema Srbije u svim fazama - od ideje do realizacije investicionog projekata i na svim nivoima od nacionalnog do lokalnog. U saradnji sa UNDP-om, Privredna komora Srbije priprema projekat formiranja Diaspora Home Office sa zadatkom da olakša i pruži pomoć i podršku realizaciji investicija iz dijaspore.
Novac iz evropskih fondova
Mogu li građani u dijaspori, kao državljani EU, da koriste sredstva iz briselskih fondova kojima Srbija ima pristup?
- Srbiji su za sada na raspolaganju sredstva iz programa Horizont 2020, Program za konkurentnost MSP - KOZME i Kreativna Evropa. Za novac iz ovih fondova mogu da konkurišu preduzeća registrovana u Srbiji samostalno, ali i u konzorcijumu sa kompanijama iz EU, uključujući i firme naših ljudi - državljana EU. Osim što imaju mogućnost da zajednički konkurišu sa domaćim preduzećima, predstavnici naše dijaspore mogu da pomognu i u povezivanju naše privrede sa drugim kompanijama iz zemalja u kojima žive i posluju. To je upravo i naša preporuka domaćim firmama. Povezane s kompanijama iz zemalja članica EU, imaće i bolji pristup evropskim sredstvima, a fondovi i programi koji su nam sada na raspolaganju, osim finansijske podrške privredi, predstavljaju i jednu vrstu treninga za korišćenje strukturnih fondova kojima će Srbija imati pristup po ulasku u EU.