Albanci se "tuku" preko leđa Srba

Odmah pošto su se poslanici Srpske liste vratili u skupštinske klupe kosovskog parlamenta, njihove albanske kolege krenule su u akciju. Prva u nizu je usvajanje deklaracije koja definiše predstavljanje Kosova na međunarodnom planu bez zvezdice - koja faktički znači da je ova teritorija još uvek deo Srbije, i da je njeno učešće statusno neutralno.

Srpski poslanici, naravno, nisu glasali za to, mada sama deklaracija nema pravnu vrednost van kosovskog političkog miljea. I Tačijevo uporno mahanje nacrtom zakona o vojsci Kosova je posustalo. Ispostavilo se da je taj posao bilo jalov, jer je na kraju i sam Tači "priznao" da će vojska moći da se oformi samo kroz ustavne reforme, a ne skupštinske akte, kako je planirao.

Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka ovu pojavu na političkom nebu Prištine tumači kao podlogu za moguće vanredne političke izbore na Kosovu.

On podseća da su u Prištini u koaliciji dve jake albanske stranke, Tačijeva PDK i stranka Ise Mustafe LDK, koje se međusobno takmiče koja će imati jaču nacionalnu retoriku kako bi pridobila glasove za svoju stranku.

- Cilj je u stvari da ta koalicija, koja je sada na vlasti, prestane da postoji. Razlog je da neka buduća vlada koja bi bila formirana ima slabijeg, to jest manjeg partnera, kako bi jedna od ove dve stranke koja bi pobedila na izborima bila komotno dominantna - objašnjava Surlić.

S druge strane, kaže on, svi ovi razlozi za rezultat imaju sve zategnutije odnose ne samo na relaciji Beograd-Priština, već i između srpskih i albanskih predstavnika na Kosovu.

- Jasno da je Brisel nezadovoljan potezima Prištine, posebno zbog uskraćivanja prava Srbima kad je reč o izborima u Srbiji. Verujem da međunarodna zajednica čeka da prođu izbori u Srbiji i da će se posle izbora na Kosovu strasti smiriti, posle čega će biti moguće nastaviti pregovore u Briselu - ističe Surlić.