Reporteri "Vesti" ponovo u Negotinskoj krajini (1): Znali smo šta kupujemo u Prahovu
Posebno kada je reč o našoj brojnoj zajednici iz ovog dela otadžbine.
U više nastavaka predočeni su podaci o stepenu zagađenja, ekološkim problemima, ali i mogućim katastrofalnim posledicama po vodu, zemlju i vazduh koje izaziva Kompanija Elixir Group koja je 2012. kupila nekadašnjeg jugoslovenskog giganta hemijske industrije - IHP Prahovo.
Vlasnik ove kompanije, Stanko Popović, odlučio je da u ekskluzivnom razgovoru za "Vesti" odgovori na sva neprijatna pitanja, ali i uveri javnost da čini sve da se ekološki problemi rada njegove fabrike svedu na minimum.
U sledećih nekoliko nastavaka, naši čitaoci će saznati mnoge nepoznate detalje iz rada ove fabrike, šta je istina, a šta ne od brojnih optužbi nekih nevladinih organizacija i ekoloških pokreta. Istovremeno, bez uslovljavanja, Popović je prihvatio naš predlog da "Vesti" sve te navode provere na "terenu", odnosno da obiđu fabriku i sva ona postrojenja koja su apostrofirana u optužbama.
- Da, bez ikakvih problema možete da obiđete sve što želite i slikate sve što smatrate da je bitno. Neka se javnost i na taj način uveri da nemamo tajni i da činimo sve da zaštitimo životnu sredinu. Ulažemo ozbiljan novac da bi se svi ti problemi rešili i svako dobronameran to može da vidi golim okom - kaže na početku Popović.
Da li ste znali i koju tehnologiju kupujete u Prahovu?
- Naravno. Znali smo da je stara tehnologija i da bez ogromnih investicija tamo ne možemo da radimo. Pretpostavljam da ovo pitate zbog zaštite životne sredine, ali pitanje ekologije je za nas važno i zbog proste ekonomske računice. Ukoliko dozvolimo da supstance koje kupujemo na tržištu nisu maksimalno iskorišćene u proizvodnji, već završavaju u vodi ili vazduhu, jasno je da smo na gubitku. Otuda je prvi potez koji sam povukao posle kupovine IHP bila rekonstrukcija fabrike fosforne kiseline. Rezultat je da smo iskorišćenost fosfora iz fosfatne rude podigli za nekih 20 posto.
Šta ste učinili da smanjite zagađenja koja stvara Elixir Prahovo?
- Bili smo svesni da će, čim Elixir pokrene proizvodnju, to automatski značiti i povećanje emisije štetnih materija. Svaka hemijska industrija emituje štetne gasove. Kako bismo stvari počeli da rešavamo, najpre smo odredili prioritete, ključne probleme, a zatim jednu po jednu stavku počeli i da rešavamo.
Koji su po Vama bili prioriteti?
- Za nas su to bili problemi odlaganja fosfogipsa, emisija fluora, otpadne vode i kao četvrti, mogući problem, emisija amonijaka u slučaju pokretanja postrojenja MPK-a. To je sve.
Ipak, meštani Prahova ne mogu da dišu od tog floura. Je l" to tačno?
- Tačno je da se takve stvari događaju, ali ne stalno, to nije svakodnevna pojava, već pojava koju izaziva ruža vetrova u ovom kraju. Kada vetar okrene pravac, umesto da taj fluor odlazi ka Dunavu, on se oseti u okolnim selima, zapravo samo u Radujevcu i Prahovu. Bili smo svesni da će pokretanjem proizvodnje doći do povećanja procenta fluora u atmosferi i da će taj procenat, zbog dotrajalih sistema zaštite, biti iznad dozvoljenog. Zbog toga smo odmah pozvali stručnjake koji su izradili projekat i odredili koji je filter najbolji da bi se to zagađenje sprečilo. Taj posao je gotov i u toku je nabavka filtera. Ali, morate razumeti da je fabrika u međuvremenu morala da radi. Da li je bilo savesnije da smo stali dok oni ne završe svoja ispitivanja? Možda. Ali, da smo stali, finansijski bismo propali. I ne samo to. Da kojim slučajem stane Elixir Prahovo to će odmah stvoriti problem RTB Boru koji mora da se "oslobađa" sumporne kiseline. Da li znate da je RTB svojevremeno davao plate radnicima u IHP da bi radili, samo da bi se oslobađali sumporne kiseline. Dakle, da smo zaustavili proizvodnju, jedan, manji ekološki problem bi faktički prouzrokovao drugi, drastično veći, jer RTB Bor bi morao negde da ispusti tu sumpornu kiselinu. Ne želim ni da zamislim kakav bi se ekološki problem tada stvorio.
Najviše para za "fosfornu"
Branko Marković, zamenik direktora Elixir
Prahovo kaže da je najviše sredstava, oko deset miliona evra uloženo u rekonstrukciju pogona fosforne kiseline.
- Reč je o sveobuhvatnom remontu i zameni brojnih uređaja i delova. Između ostalog, zamenjen je cevovod za odvod fosfogipsa, pored dva reda dizni za pranje gasova, pre svega fluora, koji su rekonstruisani, uradili smo novu kulu, sa trećim redom dizni. Time smo maksimalno dozvoljenu emisiju fluora 30 mikrograma po metru kubnom oborili ispod trideset, osposobili smo recirkulaciju za otpadne vode u pogonu fosforne kiseline i sada se ona vraća u proces, a ne otiče u Dunav. Rekonstrukcijom, mesta sa jonizujućim zračenjem dovedena su u bezbedno stanje po radnike, sanirane su hale za sirovine i gotov proizvod, rezervoari za sumpornu i fosfornu kiselinu zajedno s cevovodima, popravljene su ili izgrađene nove tankvane u slučaju akcidenata, sređene su i atestirane amonijačne svere... - nabraja Marković.
Dozvoljene vrednosti fluora
Posle pisanja "Vesti", Elixir je angažovao Gradski zavod za javno zdravlje Beograd kako bi se sprovelo opsežno merenje fluora u vazduhu. Iz izveštaja koji su dostavljeni "Vestima" nedvosmisleno se vidi da su ispitivanja vršena u periodu od 7. do 20. oktobra 2016. godine i to u kontinuitetu od 24 časa.
Pročitajte još:
* Ekološka katastrofa na istoku Srbije (3): Zatrovani i vazduh i voda i zemljište
* Ekološka katastrofa na istoku Srbije (4): Otrovni gasovi ubijaju i decu
Branko Marković, zamenik direktora Elixira naglašava da su namerno za merna mesta odabrali prostor kod osnovnih škola u Radujevcu u Prahovu - selima koja su najviše pogođena ovim problemom.
- Iako Elixir Prahovo nema zakonsku obavezu merenja kvaliteta ambijentalnog vazduha, izvršena su ispitivanja u cilju praćenja uticaja industrijskih aktivnosti Eliksir Prahovo na kvalitet ambijentalnog vazduha sela Prahovo i Radujevac - navodi Marković.
Predočavajući nam rezultate tog istraživanja, Ljubiša Nedeljković, šef Odeljenja zaštite životne sredine i bezbednosti zaštite na radu Elixir Prahovo ističe da su rezultati nedvosmislni.
- Izveštaji merenja fluorovodonika- HF , suspendovanih čestica PM10 , teških metala i produkata sagorevanja ( SO2, NO2), pokazuju da su koncentracije ispitivanih zagađujućih materija u okviru dozvoljenih vrednosti - tvrdi Nedeljković.
SUTRA: Rešili smo Negotin piritne izgoretine