Zapad u strahu: Svet na ivici nove raketne krize zbog Rusije
U nuklearnoj areni, ni jedan od ovih izazova nije opasniji od aktuelnog ruskog kršenja Sporazuma o nuklearnom oružju srednjeg dometa (INF).
Taj sporazum, koji su 1987. godine potpisali Ronald Regan i Mihail Gorbačov, zabranio je SAD i SSSR da testiraju projektile zemlja-zemlja dometa između 620 do 5.500 kilometara. On je došao u trenutku kada su projektili obe strane mogli da unište London i Moskvu u roku od 15 minuta, što je značajno podiglo tenzije, pritom umanjujući vreme za donošenje racionalne odluke.
Ponovo nervoza zbog nuklearnog oružja
Pročitajte još:
* Putinov šah: Rusija ima svog igrača u EU, Bela kuća i NATO "neće da se zameraju Kremlju"
* Putinovo upozorenje niko nije čuo 2007: Sada se mnogi gorko kaju!
Danas, 30 godina kasnije, nervoza povodom nuklearnog oružja srednjeg dometa ponovo se intenzivira.
Administracija američkog predsednika Baraka Obame prvi put je optužila Rusiju za krišenje INF 2014. godine, opisujući ponašanje Rusije kao "narušavanje kamena temeljca posthladnoratovske stabilnosti". Moskva je tada odbacila optužbe Vašingtona, u sličnom maniru kao u eri SSSR-a, što je samo anticipiralo koliko će pregovori sa Vladimirom Putinom biti teški, pre svega zbog čvrstog stava ruskog predsednika, odnosno odbijanja da pristane na kompromis pre nego što SAD i NATO odustanu od ideje postavljanja raketnog štita nad Evropom.
Situacija se nije značajno promenila od kada je Donald Tramp ušao u Belu kuću. Rusija sada, prema pisanju Njujork Tajmsa, postavlja projektile SSC-8 zemlja-zemlja na blizu svojih zapadnih granica, kršeći na taj način sporazum. Moskva je odlučno odbacila optužbe američkog lista, ali eskperti smatraju da time samo kupuje vreme, jer uprkos pretnji koju i NATO predstavlja po nju, planirani raketni štit nije obuhvaćen postojećim međunarodnim sporazumima.
Pod predsednikom Barakom Obamom, SAD su u pogledu Rusije i INF imale tri cilja: sprečiti Moskvu da kršenjem sporazuma stekne vojnu prednost; saradnja sa saveznicima na kolektivnoj bezbednosti Evrope i istočne Azije; ubeđivanje Rusije da poštuje INF. Premda je prethodna američka administracija ostvarila prva dva cilja, u poslednjem je potpuno omanula - štaviše, samo je isprovociral Rusiju da nastavi sa jačanjem ofanzivnih kapaciteta.
Ćutanje Trampa ide na ruku Putinu
Dolaskom Donalda Trampa i razotkrivanjem veza njegovih najvližih saradnika sa Kremljem, Putin je odlučio da ode još dalje i okuša sreću sa projektilima srednjeg dometa, u nadi da će reakcija izostati usled sve većeg broja unutrašnjih problema američke administracije. Za sada, pokazalo se da je u pravu.
Tramp je rekao malo, a uradio još manje povodom ovog problema, što je za SAD naročito zabrinjavajuće s obzirom da bilo kakva odluka o recipročnim merama naoružavanja mora proći složene birokratske procese, kako u Kongresu, tako i u okviru NATO.
Ipak, čini se da bezbednosne strukture i političari na Zapadu, naročito u Evropi pridaju previše značaja ovom problemu, iz prostog razloga što su mete pod dometom ruskih projektila srednjeg dometa već u dometu ruskih strateških nuklearnih projektila, pa Putinovi potezi gotovo uopšte i ne utiču na ravnotežu vojne moći.
Ali s druge strane, rusko postavljenje projektila predstavlja najveći problem upravo Trampa koji će, ukoliko ne odgovori, još više otuđiti evropske saveznike i intenzivirati novonastalo nepoverenje Evrope u Vašington. Istovremeno, ako se nešto ne učini povodom INF, kako onda pregovarati o novom sporazumu START, koji reguliše strateške nuklearne snage, a koji bi trebalo da bude obnovljen 2021. godine kada ističe?
Tišina i status kvo, u tom smislu za sada deluju kao najgore rešenje, jer ako se nastavi u sličnom manireu, svet bi 2021. godine mogao da se nađe na ivici nove dramatične "raketne krize".