Profesor "premerio" Srbiju

Beogradski Licej je 1863. pretvoren u Veliku školu. Knez Mihailo Obrenović je iste godine ukazom postavio osam profesora, koji su kasnije birali ostale kolege.

Među njima se našao i Dimitrije Nešić, kao nadležan za matematiku, i dugo godina bio je jedini profesor ovog važnog školskog predmeta. Neprestano hvatajući korak sa savremenom naukom, on je zaslužan i za uvođenje metričkog sistema u Srbiji.

U Srbiji se sredinom 19. veka merilo čitavim šarenilom aršina koji čak nisu imali ni isti naziv u raznim krajevima. Zato je srpska vlada 1872. poslala Nešića u zemlje srednje Evrope, kako bi proučio zakonodavno uvođenje novog sistema.

Profesor je obišao najpoznatije nemačke, austrougarske i belgijske srednje škole i na osnovu svojih nalaza, kao i razgovora sa belgijskim stručnjacima, po povratku je izradio i detaljno obrazložio Predlog zakona o metarskim merama, na osnovu koga je Skupština naredne godine izglasala zakon.

Njime je uveden decimalni metarski sistem mera zasnovan na francuskim arhivskim pramerama metra i kilograma. Nešić je napisao i knjigu "Metarske mere" koja je imala ogromnu prosvetiteljsku ulogu među narodom u Srbiji.

Za redovnog člana Srpskog učenog društva, buduće Akademije nauka, izabran je Dimitrije Nešić 1870. godine. U dva navrata je bio i sekretar Odseka za prirodne nauke. Krajem 1890. izabran je za dopisnog člana Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti.