Dug put do leka protiv raka
Obolelima ne treba uskraćivati, ali ni davati lažnu nadu, to je pristup koji struka ima kada se radi o ovakvim informacijama, a i "Vesti" ga se pridržavaju. Ovaj, kako je predstavljen, revolucionarni metod bazira se na nanotehnologiji.
Spaljivanje iznutra
- Pronašli smo blaži režim terapijskog dejstva. On ne dovodi do masovnog uništavanja ćelija, ali uništava organele obolelih ćelija nanočesticama - izjavio je Andrej Sviridov sa Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov.
Sviridov i njegove kolege, koji rade pod rukovodstvom profesora Viktora Timošenka, stvorili su posebne nanočestice od silicijuma obložene specijalnim sastavom polimera, koje mogu uz pomoć ultrazvuka istovremeno da se koriste i otkrivanje i ubijanje obolelih ćelija.
Radićemo uporno!
Dr Viktor Timošenko, vođa istraživačkog tima i načelnik Katedre fizike niskih temperatura i visoke provodnosti Univerziteta Lomonosov, podvlači da još ne može biti reči o kliničkom lečenju.
On nema odgovor na pitanje koliko će vremena biti potrebno za usvajanje novog metoda lečenja. To zavisi od mnogo činilaca, a glavni je novac.
- Ipak, Moskovski Nacionalni istraživački atomski univerzitet MIFI nam je pomogao da obrazujemo laboratoriju, kupimo opremu i organizujemo istraživanja zajedno s lekarima, uključujući korišćenje atomske medicine. Planiramo i da pri MIFI otvorimo specijalni centar Translacione medicine (istraživanja svih oblasti medicine u saradnji s drugim naukama). Nije isključeno da će se novi klinički metodi lečenja raka ostvariti brže nego što smo očekivali. Radićemo uporno - obećava dr Timošenko.
Glavni problem sličnih metoda u lečenju raka, kažu naučnici, dosad je bio taj što ultrazvuk i nanočestice koje apsorbuje često uništavaju i zdrave ćelije.
Stručnjaci su sada razvili čestice koje se uvode u tumor, a zatim zagrevaju pomoću lasera, ultrazvuka i radiološki, što spaljuje rak, a ne šteti zdravim ćelijama. Slično deluju i genska terapija i specijalni lekovi koji sputavaju rast krvnih sudova i tumora i tako guše ćelije raka.
Metod u povoju
Epidemiolog dr Zoran Radovanović, profesor u penziji Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da ga ova vest nije mnogo uzbudila jer se već decenijama objavljuju vesti o "revolucionarnom leku protiv raka".
- U načelu, ovo što se navodi kao rezultat istraživanja ruskih naučnika i slični pristupi sa zagrevanjem, sa obeleženim izotopima, to je imalo određenog uspeha, ali niko još nije dokazao da je pacijent izlečen. To je sve još u povoju - komentariše za "Vesti" Radovanović.
- Što se konkretnog istraživanja tiče, suština je u tome da je to rađeno na kulturi tkiva, što znači da nijedan bolesnik nije na taj način izlečen. Oni su u laboratorijskim uslovima tkivo raka ljudskog grkljana izložili određenim procedurama i desile su se neke promene. Jako je dalek put da se na živom čoveku primeni ta terapija i da se dokaže da bi on živeo duže od pacijenta koji nije lečen na taj način - ističe profesor Radovanović.
Zamorci, majmuni, pa ljudi
Profesor Radovanović kaže da je za samo tri faze naučnog ispitivanja potrebno nekoliko godina istraživanja.
- Prvo se ispituje toksičnost na zamorcima, zatim na majmunima, pa onda na manjoj grupi ljudi. Treća faza podrazumeva da je tretmanu izloženo nekoliko stotina bolesnika i ako se tu pokaže da ima efekta, onda se ide na registraciju leka, a zatim sledi epidemiološko praćenje - objašnjava Radovanović.
Umereni uspeh kubanske vakcine
Godine 2015. Ministarstvo zdravlja odlučilo je da pacijentima u Srbiji omogući lečenje kubanskom vakcinom cimavaks EGF. Reč je bila o kliničkoj studiji u okviru koje je 30 pacijenata s posebnim tipom tumora pluća, a kojima je ostalo maksimalno godinu dana života, bilo izloženo ovom medikamentu na svakih 28 dana, i tako jednu godinu.
Oktobra prošle godine, onkolog KBC Bežanijska kosa dr Sanja Kostić je navela je prve rezulutate za 24 pacijenta i rekla da je bolest s različitim uspehom kod većine stabilizovana, u kombinaciji sa hemioterapijom. Ona je istakla da se radi o najtežim pacijentima i da svaki korak u njihovom lečenju predstavlja značajan izazov i poboljšanje.
Kada je Srbija uvezla 1.680 jedinica kubanskog leka, za terapiju su pacijenti mogli da se prijave u KBC Bežanijska kosa i Institut za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, ali ne i Institut za onkologiju i radiologiju, koji nije ušao u ovaj eksperimentalni projekat.