Uzlet uz pomoć dijaspore
- Želja mi je da pokrenem stvari, da meštani Negotina shvate da je opština njihov servis. Želja mi je da čujem probleme građana, a zatim, shodno mogućnostima lokalne uprave pokušam i da im pomognem. Tu će mi trebati i pomoć dijaspore, ne samo da bih čuo i pokušao da rešim i njihove probleme, već i kako bismo zajedno unapredili naš kraj.
Da li je to moguće?
- Mislim da jeste. Negotinska Krajina ima dosta potencijala, kao i ljudi koji žive širom sveta. Svi zaboravljaju da treća, četvrta generacija naše dijaspore nije ona koja je krenula u neizvesnost, trbuhom za kruhom, već su rođeni u tim zemljama, fakultetski su obrazovani, vode uspešne privatne firme, a mnogi od njih su već na nekim odgovornim položajima u svojim zajednicama. Upravo preko svih njih možemo da dobijemo šansu da Evropi predstavimo sve privredne i turističke potencijale Negotina, a samim tim ili privučemo strane investitore primamljivim podsticajima ili omogućimo bolji plasman naših proizvoda, koji po kvalitetu nimalo ne zaostaju za onim iz zemalja Evropske unije.
Tajne Negotinske Krajine
Na zahtev velikog broja čitalaca poreklom iz Negotinske Krajine, "Vesti" će uskoro, kroz posebnu seriju, predstaviti sve privredne i turističke potencijale ovog dela Srbije. U više nastavaka o tome će govoriti ne samo predstavnici Opštine, već i uspešni privatnici.
I Negotin i ostatak istočne Srbije, međutim, suočeni su sa velikim odlivom mladih?
- To je, nažalost, potpuno tačno. Taj trend traje poslednjih desetak godina i veoma ga je teško zaustaviti. Opština Negotin je u odumiranju i ne želim ni da pomislim šta će biti ukoliko ne uspemo da zaustavimo taj proces.
Pri tom, i oni koji pripadaju toj trećoj ili četvrtoj generaciji nerado dolaze?
- Roditelji moje supruge žive u Beču, a venčani kum mi je u Švajcarskoj, tako da, verujte, odlično razumem probleme dijaspore. Ona prva generacija i dalje dolazi iz nostalgije, i dalje ima tu emociju, a mlađe je jako teško privući kada ne postoji nikakav sadržaj, pa čak ni internet veza. To se mora menjati. A kada je reč o odlasku, mladi ljudi ne vide perspektivu u gradu koji je zbog rata, sankcija, pogrešnih privatizacija, ostao bez nekadašnjih giganata. Uveren sam, međutim, da će im najbolji primer dati mladi koji se u sve većoj meri uključuju u vinogradarstvo, pčelarstvo, voćarstvo... Najlakše je prodati proizvod koji ima kvalitet, a Negotin ima proizvode koji su na ceni, od vina, meda, preko voćaka. Mnogi su iskoristili upravo subvencije države da bi započeli biznis, a ponavljam. Negotin je mesto u koje je Bog uperio prstom i rekao: ovde će se proizvoditi najbolje vino i najbolji med. Pa, naš bagremov med je među najboljima u Evropi i sve što se proizvede se i izveze. Ovo vam priča čovek koji se i sam bavi pčelarstvom - kaže na kraju novi predsednik Opštine Negotin Vladimir Veličković.
"Dinar na dinar"
Veličković podseća da je dijaspora inicirala mnoge uspešne akcije u otadžbini - od onih humanitarnih do onih koje su za cilj imale popravljanje uslova života.
- U mnogim selima predstavnici dijaspore su pomogli izgradnju crkve, škole, vodovoda... Na primer u Urovici, kao i Jabukovcu, uredili su centar svog sela tako da danas Jabukovac liči na varošicu. I meštani Miloševa sredili su centar sela... Naši ljudi, s obzirom na to da većina jedan deo godine provodi ovde, žele i čine sve da stvore ambijent sličan onome u kome su živeli i radili do penzije. Podsećam da na opštinski program Dinar na dinar, u kome se na svaki prikupljeni dinar meštana za neku investiciju opština uključuje sa istim iznosom - ističe Veličković.
Košarku igrao i u Beču
Vladimir Veličković je rođen 13. decembra 1978. godine u Negotinu.
Radio je i kao spasilac na bazenu u periodu od 2005. do 2007, ujedno držeći i školu plivanja. Uporedo od 2003. radio je i kao trener mlađih kategorija u ženskom KK Hajduk Veljko i bio igrač u seniorskom timu do 2007.Završio je osnovnu školu i gimnaziju u Negotinu, a Fakultet fizičke kulture u Nišu i stekao zvanje diplomirani pedagog fizičke kulture. Od 2001. do 2003. godine živeo je u Beču i igrao košarku, od 2004. do 2007. bio je vlasnik i trener Rekreacionog kluba Relaks, gde je radio na edukaciji o zdravom životu i pravilnom vežbanju sa decom i starijima.
U radni odnos ulazi kao profesor fizičkog vaspitanja 2005. u osnovnoj školi u Rajcu, a od januara 2006. i kao profesor u negotinskoj gimnaziji. Vodio je više sportskih i plesnu sekciju.
Januara 2016. ostavljen je na mesto v.d. direktora gimnazije, a 1. septembra bio je izabran je za direktora ove škole. Na funkciji predsednika opštine Negotin nalazi se od 21. februara 2017. godine. Oženjen je i otac troje dece.