Naša voda,tuđ profit
Umesto da sami flaširamo svoju vodu, sada nam je stranci prodaju, a prema nekim procenama inostrane kompanije imaju monopol nad čak 50 odsto tržišta u otadžbini.
Veoma važnim izvorom Vlasinačke rose, koja drži gotovo 15 odsto srpskog tržišta flaširanih voda, upravlja jedna od najvećih kompanija i eksploatatora vodnih resursa širom sveta, kompanija Koka-Kola. U februaru 2005. godine, svetske kompanije Koka-Kola i Koka-Kola HBC kupile su po ceni od 21,5 miliona evra srpsku fabriku Vlasinka, koja proizvodi mineralnu vodu rosa.
Jedna od najznačajnijih privatizacija fabrika vode u Srbiji odigrala se 2004. godine, kad je većinski paket akcija srpskog brenda Knjaz Miloš iz Aranđelovca otkupio investicioni fond Salford, a danas tom kompanijom upravlja jedan drugi investicioni fond Mid Evropa partneri (jedan od vlasnika fonda je i domaći biznismen Andrej Jovanović, nekadašnji vlasnik Marba).
U septembru 2008. godine, za četiri miliona evra država je prodala preduzeće Nova Sloga iz Trstenika, koje proizvodi Mivelu, jednu od najkvalitetnijih domaćih voda, čiji je tržišni udeo sada nešto iznad pet odsto.
Kupac Mivele je beogradski Frikom, čiji je vlasnik Agrokor, preduzeće prebogatog hrvatskog biznismena Ivice Todorića.
Upravo ovih dana se u hrvatskim medijima piše o velikim dugovima ovog tajkuna i mogućnosti prodaje dela imperije Koka-Koli.
Visoka pozicija
Po rezervama zdrave i pitke vode u svetu, Ujedinjene nacije rangirale su Srbiju na 47. mesto, što je veoma značajna činjenica ako se imaju u vidu očekivanja da će se u skorijoj budućnosti voditi žestoke borbe za izvorišta vode. Stručnjaci kažu da će borba za pitkom vodom obeležiti 21. vek.
Time bi ta multinacionalna kompanija došla u posed 20 odsto tržišta srpskih voda.
Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju kaže da su stranci preuzeli tržište zbog toga što Vlada Srbije nikad nije imala strategiju za ovaj najvažniji prirodni resurs.
- Evo na primer, stranci su kupili većinski paket akcija čuvenog Knjaz Miloša od zaposlenih. Dakle, ova fabrika vode je već bila u privatnom vlasništvu i država tu nije imala šta da odlučuje. Dakle, nije na vreme, pre nego su podeljene akcije, napravljena strategija i tu se sva priča završava - objašnjava Pavlović.
Kompanija Minakva, čiji je tržišni udeo oko 17,5 odsto u stoprocentnom je vlasništvu firme sa Devičanskih ostrva (Global voter investment grup) , ali iza nje stoji domaći kapital porodice Bogićević iz Novog Sada.
Kompanija Voda Vrnjci privatizovana je 2005. godine kada je beogradsko preduzeće Ekstra pet postalo većinski vlasnik od 52,4 odsto.
Većinski udeo bujanovačke Hebe prodat je 2008. godine Nektaru, dok je Prolom jedina voda koju su kupili zaposleni. Fruškogorska voda Jazak je u vlasništvu kompanije NIS.
Nažalost, Zakon o koncesijama u ovom sektoru nije zaživeo, prema kome bi država, kao u Evropskoj uniji pravila pojedinačne ugovore sa proizvođačima na 20 ili 30 godina.
Srbija zbog toga gubi više od 70 miliona evra i to na godišnjem nivou. Fabrike voda zasad dobijaju rešenja o eksploatacionom pravu na pet godina.