Proteran i "Knjaz Miloš"
Dolaskom stranih trgovaca u Srbiju izmenio se i kvalitet i izbor robe na policama i rafovima. Uočljivo je da je u ponudi sve manje domaće robe i da je u opticaju sve više proizvoda iz belog sveta i komšiluka, mada prema propisima najmanje 70 odsto treba da bude iz domaće proizvodnje.
To je uočio i premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je izjavio da je Srbija potpuno otvorila tržište za hrvatske kompanije i da traži "bar upola takve uslove i za naše kompanije".
- Kada uđete u naše velike markete, kojima smo mi širom otvorili vrata, mi ne možemo da vidimo 'Knjaz Miloš', kompaniju koja je stara više od 200 godina, ali ćemo videti sve druge - upozorio je Vučić.
Vlada Srbije će, dodao je, raditi s hrvatskim prijateljima na tom poboljšanju, ali je primetio da kada "neko zarađuje ogroman novac u Srbiji, treba da obezbedi minimalne uslove našim kompanijama u svojoj zemlji".
- Nemamo mi ništa protiv Jane, Jamnice i drugih kompanija, ali srpski "Knjaz Miloš" je negde u ćošku i to se onda tu naravno manje prodaje, a u njihovim zemljama se uopšte ne prodaje - naveo je Vučić.
Kako je primetio, fer je i pošteno da se to traži od Hrvatske.
- Kao predsednik Vlade uopšte se ne plašim odgovora, ovakvih i onakvih, jer smo mi ponudili kompletno naše tržište - kao na dlanu, i dali im punu slobodu funkcionisanja i rada u našoj zemlji i čak i ne tražimo tako dobru i čistu situaciju kao u Hrvatskoj. Samo tražimo da naše uspešne kompanije puste da rade bar 50 odsto u onakvim kapacitetima i pod onakvim uslovima kako mi njih puštamo da rade u Srbiji - naglasio je Vučić, zaključivši da je to pošten način da se sa nekim razgovara.
Pročitajte još:
* Zašto je hrvatska "Jana" bolja od srpskog "Knjaza"?
Branko Pavlović, dobar poznavalac domaćih prilika, kaže da srpska vlast vodi lošu makroekonomsku politiku koja favorizuje politiku da "je bolje uvoziti, nego proizvoditi".
U EU zabranjeno "kupujmo domaće"
Akcije "kupujmo domaće", na tržištu Evropske unije su zabranjene. Hrvatska je zadržala promocije sopstvenih proizvoda, ali finansira ih privredna komora, kao i u mnogim drugim zemljama, gde na potrošače apeluju nevladine organizacije.
- Iznenađen sam izjavom premijera jer u Srbiji ne postoji nijedan iole značajniji domaći trgovac koji bi favorizovao domaću robu. Ovde je moto da je neinteligentno proizvoditi, a vrlo promućurno uvoziti. To je zvanična politika ove vlasti - kaže Pavlović.
Prema njegovim rečima, gotovo sve kompanije pa i one flaširane vode su u stranim rukama, a Srbija suštinski nema ništa svoje. On smatra da premijer ne može da navodi imena brendova, jer time favorizuje određene firme.
Na konkurenciju kvalitetom
Umesto "Birajmo domaće", udruženje Moja Srbija poslednjih godina vodi akciju "Srbija ima kvalitet". Prema rečima Milana Ristića, predsednika tog udruženja, naziv je promenjen kako bi se omogućilo državnim funkcionerima da se lakše uključe, bez obzira na ograničenja EU.
- Za šest godina, naša akcija nije dobila nijedan dinar pomoći - kaže Ristić. - Slične akcije su u Hrvatskoj organizovane pod okriljem tamošnje Privredne komore, sve do trenutka ulaska u EU, uz velika novčana ulaganja. Ono što izdvaja našu kampanju od sličnih jeste i to što ne pozivamo građane da kupuju domaće proizvode pošto-poto. Kažemo ukoliko je domaći proizvod dovoljno kvalitetan i cenovno konkurentan stranom proizvodu.
S druge strane, Milan Kovačević, ekspert za strana ulaganja, kaže da političari u kampanji i te kako mogu da koriste sve za šta smatraju da će im pomoći u prikupljanju izbornih poena.
- Nakon ove izbegličke krize i prepucavanja sa hrvatskim vlastima veoma je popularno da se koristi ovakva retorika. Sasvim je sigurno da će biti novih izbora - kaže Kovačević.
Branko Dragaš, ekonomista, kaže da je van pameti komentarisati demagoške izjave u funkciji izbora.
- Zanimljivo je kako je premijer uočio da ima mnogo strane robe, pa i one iz Hrvatske. To je neoliberalni koncept koji je na snazi već deset godina u Srbiji. To znači da je i pre tri i po godine kada je na vlast došla sadašnja garnitura bilo isto stanje. Kurs je nerealan i više se isplati uvoziti nego proizvoditi. Pri tom Srbija nema skoro nijedan veći trgovinski lanac - kaže Dragaš.
Molba premijera mrtvo slovo
Premijer Srbije je i lane pozvao jedan veliki trgovinski lanac da poveća procenat srpskih proizvoda u svojim objektima.
- Jedino što bih vas zamolio - da procenat domaćih proizvoda u vašim radnjama umesto 70 ubuduće bude između 75 i 80 odsto - rekao je tada premijer.
Nažalost, efekat je bio mali, jer i dalje se povećava procenat strane robe na tržištu.
Da podsetimo, Srbija je ranijih godina pokušavala da promoviše kupovinu domaćih proizvoda. Kampanja "Kupujmo domaće" bila je aktuelna pre više od 10 godina, ali nikada nije u punoj meri zaživela u našoj zemlji. Bilo je sporadičnih akcija i pokušaja da se favorizuje domaća roba, ali uglavnom bez većeg uspeha. Kampanja "Kupujmo domaće" u to vreme je bila u skladu sa zakonskim rešenjima i sporazumima iz oblasti trgovine. Akcija je tada podržana u Ministarstvu trgovine zbog povećanja tražnje za domaćim proizvodima i otvaranja novih radnih mesta. Kampanja je imala promotivni karakter, a ogledala se na organizovanju skupova i snimanju spotova.
Spržena zemlja
- Srbija je politikom carina i precenjenog kursa dinara uvela koncept "spržene zemlje", jer je inostrana roba jeftinija. Time je ubila pre svega srpski agrar i građevinarstvo, ali i neke druge grane - kaže dr Mlađen Kovačević.
Međutim, aktuelni Zakon o trgovini zabranjuje ograničenja slobode obavljanja trgovine na jedinstvenom tržištu Republike Srbije. To znači da svi trgovci i sva roba na našem tržištu imaju jednak tretman, nezavisno od toga da li dolaze iz naše zemlje ili inostranstva. Država zbog toga više ne može da sugeriše kupovinu domaće robe, jer bi time uticala na slobodan izbor potrošača, što nije u skladu sa normama o ravnopravnom tretiranju proizvoda na tržištu. Pravo na slobodan izbor je prvenstveno među pravima potrošača, u pravnim sistemima i EU i UN.
