Ameri oprezni zbog Rusije: Hoće li Trampov strateg udaljiti Mila od NATO?

Glavna namera pisma koje su Andrija Mandić i Milan Knežević uputili Stivu Benonu, glavnom strategu američkog predsednika Donalda Trampa, jeste ukazivanje na drastične falsifikate koje su Hojt Brajan Ji i Majkl Karpenter predstavili spoljnopolitičkom komitetu SAD vezano za prijem Crne Gore u NATO, kaže za Sputnjik Vladimir Božović, predsednik izvršnog odbora Matice srpske u Crnoj Gori i inicijator akcije.

Neophodnost ili konfrontacija

Želimo da suvim faktima, činjenicama koje su neoborive, precizira Božović, osvetlimo temu koja je u SAD, a naročito u Senatu posmatrana po inerciji kroz hladnoratovske naočare, a bez uzimanja u obzir konkretnijih činjenica koje su valjane i opredeljujuće za ovu situaciju.

- Na senatorima je da sa novom administracijom procene da li je, kako su to predstavnici prethodne administracije smatrali, neophodno učlanjenje Crne Gore u NATO, ili je to nastavak politike konfrontacije sa Rusijom, koja prema našem mišljenju ne donosi nikome dobro - ističe Božović.

Pre svega, važna stvar koju ne smemo zanemariti, dodaje Božović, jeste potpuno ignorisanje volje naroda u Crnoj Gori, koja se, i prema istraživanjima datim u elaboratu koji je napisao istoričar Aleksandar Raković, drastično falsifikuje i ignoriše od strane crnogorskih vlasti.

- Stav o pitanju prijema Crne Gore u NATO, koji ne samo da je neafirmativan već i lažan, iznosi Karpenter na strani 5, gde se kaže da su "parlamentarni izbori u septembru 2015. i junu 2016. većinom potvrdili konsenzus u okviru crnogorskog parlamenta za podršku članstvu u NATO". Ovo je posebno besmisleno pre svega zbog toga što u Crnoj Gori nije bilo parlamentarnih izbora niti u septembru 2015. niti u junu 2016. Parlamentarni izbori u Crnoj Gori su održani 14. oktobra 2012, pa potom 16. oktobra 2016 - ukazuje Raković u elaboratu.

Karpenter, obrazlaže dalje Raković, koji govori još jednu besmislicu o „konsenzusu“ u crnogorskom parlamentu za prijem u NATO, potpuno previđa činjenicu da je polovina poslanika prethodnog saziva Skupštine Crne Gore bila za raspisivanje referenduma o tom spornom pitanju.

Nada ili NATO?

Ma koliko činjenice bile na strani potpisnika pisma i svih onih koji su u Crnoj Gori protiv ulaska ove države u NATO, da li je stvar otišla predaleko u pravcu prijema ili do njega ipak neće doći?

Teško je to u ovom trenutku proceniti, konstatuje za Sputnjik istoričar Saša Adamović i kaže da pismo koje su Mandić i Knežević uputili Stivu Benonu može da bude korisno, ako ništa drugo bar da sam vrh američke administracije upozna sa situacijom u Crnoj Gori i da predstavi neke činjenice koje možda nisu bile dovoljno poznate u prethodnom periodu.

I pre tog pisma, podseća Adamović, u američkoj štampi su se već pojavljivale analize nekih drugih uglednih američkih analitičara koji su u značajnim američkim medijima tražili od Trampa i Kongresa da ne dozvole prijem Crne Gore u NATO jer bi to, s obzirom na obećano popravljanje odnosa SAD i Rusije, moglo samo da te odnose pokvari.

- S druge strane, sam NATO, s obzirom na veličinu Crne Gore i njene vojne, ekonomske, političke i svake druge potencijale, suštinski ne bi ništa dobio, osim što bi na taj način na Balkanu kvario odnose sa Rusijom - pojašnjava Adamović.

Mandić i Knežević su, pretpostavlja Adamović, odlučili da se obrate pismom Stivu Benonu uzimajući u obzir da je on jedan od najuticajnijih članova nove američke administracije i čovek koji bi verovatno imao razumevanja za njihove argumente.

Međutim, ističe Adamović, valja znati da nova administracija još nije imala dovoljno vremena da bukvalno sve poluge moći uzme u svoje ruke.

Oprez zbog Rusije

- Čak je i do sada pravo čudo bilo što Crna Gora već nije bukvalno primljena u NATO, nego se to od jednog do drugog zasedanja odlagalo - smatra Adamović.

Nova administracija SAD je zauzela strateški novi pristup prema NATO-u, smatra Vladimir Božović i kaže da je i u slučaju da pobedi inercija prethodne administracije i snaga NATO birokratije koja učlanjenjem Crne Gore održava privid nekog života, izvesno da „će ta hladnoratovska teroristička konstrukcija morati da pretrpi određene promene“.

- Već smo primetili značajne signale, pre svega od Stiva Benona, da i po pitanju Crne Gore stvari moraju da se posmatraju sa izuzetnim oprezom ne samo zbog odnosa prema Rusiji, koji je naravno jedna od ključnih stvari i važan segment u toj priči, nego i prosto zbog činjeničnog stanja i opredeljenja naroda u Crnoj Gori, koje je po svim relevantnim analizama duboko suprotstavljeno učlanjenju Crne Gore u NATO - posebno naglašava Božović.

Pismo Mandića i Milana Kneževića, ističe Saša Adamović, upućeno je na pravu adresu, a to bi trebalo da bude samo jedna od akcija lobiranja da se spreči najavljeni ulazak Crne Gore u NATO. Glavni razlog zašto bi to moglo da se ne desi je taj što Crna Gora i njeni kapaciteti nisu veliki za SAD.

- Za novu administraciju je jako važno, s obzirom na proklamovanu borbu protiv DAEŠ-a, da postigne dogovor sa Putinovom Rusijom i u tom smislu treba izbegavati sve potencijalne mogućnosti da se odnosi koji su i sada u vrlo lošem stanju dodatno naruše - zaključuje Adamović.