Spasite Srbe u Makedoniji!
Njeni predstavnici, ukazujući da se Srbima godinama kače etikete da su loši kao kulminaciju vide naum Albanaca da im pripišu i genocidnost koju tumače kao pretnju opstanku tamošnjih Srba.
Naum lidera SDSN-a Zorana Zaeva da izađe u susret albanskim partijama kako bi se domogao vlasti, lider Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoiljković vidi ne samo kao makedonski problem, već i problem Srbije sa njenim okruženjem zbog optužbi za genocidnost srpskog naroda.
- Bosna zahteva reviziju presude Međunarodnog suda pravde u Hagu po svojoj tužbi protiv Srbije za genocid. Kosovo sa Hrvatskom poteže genocidnost, a na to se nadovezuje i makedonska priča koju forsiraju Albanci, što pokazuje moćnu konotaciju u većem delu regiona. Ako sve što je najavljeno prođe, naše postojanje ovde je završeno - ističe Stoiljković za "Vesti".
On paralelu pronalazi u životu srpskog naroda na Kosovu.
- Vidimo kako tamo prolaze Srbi. Ako prođe albanski uslov u Skoplju, ne mogu ni da zamislim kakav bi naš odnos bio sa Makedonijom i Makedoncima. Zato činimo sve što možemo i lobiramo da ne prođe ta deklaracija, ali ne odlučuju Srbi u Makedoniji već država Srbija - pojašnjava Stoiljković kako navodi, vapaje da srpska diplomatija spreči poguban albanski scenario za Srbe u Makedoniji.
Treći nož u leđa
Ukoliko bi Makedonija usvojila albanske zahteve, to bi bio treći nož u leđa Srbiji. Skoplje je u oktobru 2008. priznalo Kosovo, zbog čega je tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić uskratio gostoprimstvo makedonskom ambasadoru. Makedonija je zajedno sa Crnom Gorom 2015. glasala za ulazak Kosova u Unesko.
Albanci lažiraju brojnost
Da je država Srbija ta koja mora da reaguje, za "Vesti" ističe i Gordana Stojkovska, predsednica Srpske zajednice u Makedoniji koja ima jednog poslanika u Skupštini.
- Pod presijom smo već 25 godina i trpimo, ali ne može da nam ne zasmeta stalno optuživanje koje je sa albanskim ucenama prešlo sve mere. Dosta je toga da su Srbi za sve krivi i da se sada čak potežu žandarmi za navodna nedela između dva svetska rata. Čak i da su ih činili, radili bi to i u Srbiji, a pitam Albance šta su radili njihovi balisti, pošto se za ta svirepa nedela zna - ukazala je ona, uz napomenu da se ne sme zaboraviti da je Albanija bila fašistička zemlja, ali se izgleda kažnjavaju samo oni narodi koji to nisu bili.
Stojkovska pita šta još da urade Srbi koji poštuju tamošnji jezik i kulturu, a da ne budu na stalnom su tapetu u Makedoniji.
Sve za vlast
Zaev je obavestio Glavni odbor stranke o koalicionom sporazumu sa albanskom partijom DUI koji predviđa da se Srbija tereti za navodni genocid. Tračak nade daje što GO, kako prenosi skopska Republika onlajn, to nije blagonaklono prihvatio, pa je Zaev smirivao situaciju navodima da to nije opasno za Makedonce, jer krivica ide na teret Srba i Vlade Srbije. Čak im je rekao da bi Albanaca bilo više da nisu ubijani, pa bi u Ustav ušli kao konstitutivni narod.
- Albanski poslanici godinama unazad ucenjuju, i to im prolazi, pa sve drže u svojim rukama. Moram da podsetim da je Ohridski sporazum napravljen tako što Albanci navodno imaju 23 odsto življa u Makedoniji, a zaista ih je 17 do 18 odsto. Takve zloupotrebe sa brojnošću čine i na Kosovu i u Srbiji, jer svuda isti ljudi vade lične karte - upozorila je naša sagovornica.
Ona ukazuje da se istovremeno Srbi u Makedoniji protiv asimilacije bore dve decenije, jer su im oduzete škole na maternjem jeziku, a ne postoji ni mogućnost da srpski bude izborni predmet.
Tadić se već izvinio
Priču o navodnim zločinima srpske žandarmerije prvi je potegao bivši predsednik Boris Tadić tokom boravka u Makedoniji 2014.
- Osećam krivicu što se kao šef države nisam izvinio makedonskom narodu zbog svojevremenog prisustva srpske žandarmerije. To nije bilo sjajno iskustvo za makedonski narod. Evo, zato kao bivši predsednik želim da uputim izvinjenje i popravim tu grešku - rekao je Tadić za skopsku TV Sitel.
NATO i EU biraju premijera
Duboku političku krizu koja južne komšije trese već dve godine dodatno su zakuvali prošlogodišnji izbori. Birači su glasovima izazvali podelu na dve suprotstavljene partije, vladajući VMRO DPNE Nikole Gruevskog koji je osvojio 51 mandat i opozicioni SDSM Zorana Zaeva sa dva mandata manje.
Zaev se okrenuo albanskim partijama i dobio većinu na krilima Zapada. Sada su generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i evropski komesar za proširenje i Johanes Han pozvali makedonskog predsednika Đorđa Ivanova da mandat za sastav vlade poveri Zaevu.
Tiranska platforma kojom Albanci uslovljavaju ovog lidera usvojena je u januaru, pod pokroviteljstvom albanskog premijera Edija Rame, a u delu makedonske javnosti slovi kao plan za razbijanje Makedonije. Naime, albanske partije u Makedoniji DUI, Besa i koalicija Alijansa za Albance, traže da se osim proglašenja Srba genocidnim, uvede ustavom albanski kao službeni jezik, da se reši spor oko imena Makedonija, menja državna zastava, himna i grb, ali i da Albanci ravnomerno budu zastupljeni u državnim strukturama.
Pročitajte još:
* Opozicija pravi vladu u Makedoniji, Gruevski pada: Ovo je korak ka Velikoj Albaniji
* Na pomolu rat u Makedoniji?
* Zaev pobesneo: Laž je da će nova vlast optužiti Srbiju za genocid, hoće da nas posvađaju sa Srbima
Teritorije Bugarskoj i Albaniji
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov u maju 2015. pred Savetom Federacije (gornji dom parlamenta) ocenio je da se u Makedoniji sprovodi "obojena revolucija", poput one u Ukrajini, što za posledicu može imati gubitak samostalnosti.
Deoba, pa razlaz
Timoti Les je predložio prvo federalizaciju ili konfederalizaciju BiH (stvaranjem hrvatskog entiteta) i Makedonije, uključujući pravo na dvojno državljanstvo, a kraj procesa predstavljalo bi prisajedinjenje matici. Les je predložio i razmenu teritorija između Srbije i njene pokrajine Kosovo (Preševska dolina za sever Kosova).
Lavrov se pozvao na kontakte s EU kada je rekao: "Sada su u toku razgovori da Makedoniju treba "još više federalizovati", napraviti od nje "gipku federaciju", "možda i konfederaciju"... Iznose se čak i ideje da se ona kao veštačka država raskomada i podeli između Bugarske i Albanije."
Lavrov je smatrao da je uzrok tome odbijanje bivšeg premijera Nikole Gruevskog da uvede sankcije Rusiji, njegova podrška prvo Južnom toku, a potom i Turskom.
Na ocenu Lavrova se već zaboravilo kada je u decembru prošle godine bivši britanski konzul u Banjaluci Timoti Les u uglednom spoljnopolitičkom magazinu "Forin afers" predložio je zapadu novi model rešenja balkanskog pitanja stvaranjem velike Srbije, Hrvatske i Albanije, i to deobom BiH i Makedonije.
- Ovo je jedini model koji garantuje mir, bez obzira na to što će se Bošnjaci i Makedonci teško pomiriti s gubitkom teritorija - zaključio je Les, koji se nije izjasnio kakav bi status imali ostaci Makedonije i BiH.
Mnogi su smatrali da je ovo probni balon i još više se uverili u to kada je uticajni američki kongresmen iz redova republikanaca Dejna Rorabaher malo kasnije u intervjuu albanskom nedeljniku rekao da je stvaranje Makedonije kao države doživelo neuspeh i da su se sada stvorili svi uslovi da njen deo bude pripojen Albaniji. On je zaključio da ostatak Makedonije može da se priključi Bugarskoj ili nekoj drugoj naciji koju smatraju srodnom.
I. K.
Država na prvom mestu
Lider VMRO DPMNE Nikola Gruevski smatra da bi Tiranska platforma mogla da Makedoniju dovede do podele po etničkim linijama.
- Spremni smo da podržimo manjinsku vladu Zaeva ako odustanu od zakona o jezicima, Tiranske platforme i predloga da se redefiniše i degradira Makedonija. Ako Zaev toliko želi da bude premijer, pustićemo ga dok ne ugrožava državne i nacionalne interese - rekao je Gruevski.