Šešelj pisao Hagu: Evo šta je lider radikala poručio tužilaštvu
U svom odgovoru na žalbu tužilaštva, koji je u četvrtak objavio tribunal, Šešelj je detaljno obrazložio zašto navode tužilaštva smatra neadekvatnim i neosnovanim i zašto žalbeno veće ne bi trebalo ih usvoji.
Tužilaštvo je u svojoj žalbi iz avgusta prošle godine ukazivalo na, propuste koju je po njemu učinila većina članova sudskog veća koje je izreklo Šešelju oslobađajuću presudu i predložilo Žalbenom veću da preinači odluku i da ga proglasi krivim i osudi.
Kao alternativu preinačenju oslobađajuće presude u osuđujuću, tužilaštvo je Žalbenom veću predložilo da naloži ponavljanje suđenja.
Šešelj: Neću prisustvovati ni izricanju presude
U Šešeljevom odgovoru na žalbu, koji je napisan na 115 strana, ističe da se on protivi pravom leku tužilaštva, te da bi svako dalje "postupanje u slučaju Šešelj predstavljalo silovanje pravde".
Takođe se navodi da je ovaj podnesak - odgovor na žalbu tužilaštva, njegovo poslednje odbraćanje Haškom tribunalu, te da on ne želi da više na bilo koji način učestvuje u postupcima pred njim.
Pročitajte još:
* Za njih nema dileme: Šešelj ulazi u drugi krug
"Profesor Vojislav Šešelj se nikada neće više dobrovoljno vratiti u Haški tribunal, zato što je skoro 12 godina proveo u pritvoru i bio na raspolaganju Haškom tribunalu. Tužilaštvo nije dokazalo njegovu krivicu zato što je nema, što je Šešelj i dokazao", navodi se pored ostalog u žalbi.
Takođe je ukazano da Šešelj nema nameru da dolazi u Hag ni na eventulano izricanje žalbene presude. Šešelj se tokom postupka pred Trubunalom branio sam, bez advokata ili "prijatelja suda".
Tužilaštvo: Sudsko veće nije donelo ispravnu odluku
Tužilaštvo je u svojoj žalbi od 100 strana uz dodatne anekse pored ostalog žalbenom veću ukazalo da je prvostepeno veće sudije Žan Klod Antoanetija pogrešno utvrdilo činjenično stanje jer nije zaključilo da Šešeljevi govori predstavljaju fizičko izvršenje progona, deportacije i prisilnog premeštanja.
Tužilaštvo smatra da je prvostepeno veće nije donelo ispravnu odluku, jer nije dalo valjane razloge za svoje zaključke, nije uvažilo agrumente i dokaze tužilaštva, i zato jer je pogrešno cenilo činjenično stanje utvrđeno tokom suđenja.
Sudsko veće Haškog tribunala na čelu sa sudijom Žan Klod Antoanetijem izreklo je 31. marta oslobađajuću presudu lideru Srpske radikalne stranke po svih devet tačaka optužnice, koja ga tereti da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.
Većina članova veća (sudije Anetoaneti i Mandiaje Niang) uz suprotno mišljenje sudije Flavije Latanci, zaključila je da Šešelj nije kriv ni po jednoj od devet tačaka optužnice.
Latanci je bila suprotnog mišljenja po osam tačaka optužnice, dok je po jednoj tački Šešelj oslobođen jednoglasno. Tužilaštvo je inače pre izricanja presude, za njega tražilo kaznu od 28 godina.