Slučaj "Balkan": Da li je zaista vreme za prekrajanje granica?
Les u analizi za "Forin afers" zagovara prekrajanje granica, pa čak i stvaranje velike Srbije, Albanije i Hrvatske, a sve zarad mira. Na te tvrdnje reagovao je Markus Taner, britanski pisac, kolumnista i novinar "Gardijana", koji se specijalizovao za pisanje o istočnoj i srednjoj Evropi i području Balkana.
Taner je svoj komentar objavio u "Balkan insajtu".
Propast multietničkih država na Balkanu
"Najveći broj komentara na članak Timotija Lesa o prekrajanju granica Balkana bio je neprijateljski, optužujućeg tona. U tim komentarima Lesa napadaju zbog potpirivanja nacionalističkih strasti. Podsetimo - ukratko, on je u članku zagovarao tezu o tome da su multietničke države Balkana propale i da bi trebalo promeniti granice kako bi se stvorile etnički homogenije države. One bi, prema Lesu, trebalo da budu stabilnije."
Les smatra da multietničke države mogu funkcionisati, samo ne na Balkanu. Ove reči su u suprotnosti s modernom zapadnom mišlju, koja smatra da je "raznolikost" ideal kojem treba težiti. Većina zapadnih političara protivnike multietniciteta jednostavno naziva rasistima. Sena nacističke etničke superdržave nadvila se nad celom debatom o etnicitetu.
"Ali samo zato što je od njegove dijagnoze ljudima neprijatno, ne znači da je odmah treba odbaciti. Teško je ignorisati činjenicu da su Bošnjaci uporno iznova glasali za iste nacionalističke stranke, a ne za njihove multietničke alternative. Možda je vreme da se prihvati to da su to politike i političari koje Bošnjaci žele."
Bes liberala
"Les je razljutio zapadne liberale, ali jedina razlika između njega i njegovih kritičara je to što bi oni problem Bosne rešavali (metaforičkim) aspirinom, dok on želi radikalni operativni zahvat, pa čak i amputaciju. Bosna nije propala država. Ima bolju ekonomiju nego politiku. Predviđena stopa rasta je iznad proseka EU. Turizam cveta, zločin je u padu. Bosna celom regionu čini uslugu time što razdvaja Srbiju i Hrvatsku", smatra Taner
Prekrajanje granica Bosne šokiralo bi celu Evropu. Poslednji put kad je zapadna Evropa doživela stvaranje novih granica bilo je 1922. godine, osnivanjem Slobodne Irske Države. Poslednji put kad su se granica menjale u istočnoj Evropi bilo je 1945. godine. Moderne granice jesu nove, ali odgovaraju starima. Granica moderne Letonije tako na primer odgovara granicama sovjetske Letonije.
"Evropa se protivi prekrajanju granica zbog etničkih razloga, zbog čega se i rusko pripajanje Krima čini tako uvredljivom. Nezadovoljstvo Hrvata i Srba u Bosni tu će zemlju držati na ivici usijanja još godinama, ali čini se da će zasad to morati - pretrpeti", zaključio Taner.