Zaharova tvrdi: Amerikanci krivi za smrt Jevgenija Primakova!

Zaharova je izjavila da su američke vlasti namerno odugovlačile sa dostavom leka koji je mogao da spase život Primakovu, a koji je u to vreme mogao da se nabavi samo u SAD.

- Primakov je bio teško bolestan, a lekari su tvrdili da postoji lek u SAD koji bi mu spasao život. Počela je trka s vremenom, a ministarstvo spoljnih poslova aktiviralo se da pronađe lek. Jedan od zaposlenih u našoj ambasadi u SAD krenuo je da podigne lek od lekara, kada su ga zaustavili i zadržali agenti - tvrdi Zaharova ne precizirajući kojoj konkretno agenciji su pripadali.

Ona kaže da su službenika ambasade ispitivali satima, optužujući ga za nelegalnu trgovinu lekovima.

- Diplomatu su konačno pustili, ali su lek zadržali, iako je nabavljen potpuno legalno - kaže Zaharova.

Porodica Primakova je za ovu "akciju" imala trošak od 10.000 dolara, a da joj agencija koja je oduzela lek nikada taj trošak nije nadoknadila.

Kako kaže, ovim povodom je kontaktiran i Stejt department, a Džon Keri je bio šokiran kada je saznao šta se dogodilo.

- Potom se sve promenilo. Američki lekari su pozvali ruske kolege kako bi pomogli savetima u lečenju Primakova, a pokušali su i da nekako dostave lek. Na žalost, bilo je prekasno - ispričala je Zaharova optužujući Obaminu administraciju za smrt Primakova.

Jevgenij Primakov preminuo je 26. juna 2015. godine u 85. godini.

Bio je šef ruske diplomatije od januara 1996. do septembra 1998. kada je postao premijer Rusije. Na čelu ruske vlade je bio do maja 1999. godine. U vreme vladavine Mihaila Gorbačova bio je član najviših državnih institucija.

U vreme vladavine Borisa Jeljcina bio je na čelu ruske spoljne obaveštajne službe, zatim na čelu ministarstva inostranih poslova.

Primakov je imao i visoku poziciju u KGB, i to u periodu kada je sadašnji predsednik Rusije Vladimir Putin završavao svoju karijeru obaveštajca.

Na predsedničkim izborima 2000. godine, koji su odlučivali o nasledniku Borisa Jeljcina, Primakov je bio glavni protivkandidat Vladimiru Putinu. Međutim, dva meseca pre izbora, 4. februiara 2000. godine, on je u televizijskoj emisiji objavio svoje povlačenje iz predsedničke trke, omogućivši sadašnjem predsedniku Rusije da nesmetano zauzme svoje mesto u Kremlju. Nakon toga, pridružio se Vladimiru Putinu i postao jedan od njegovih važnih saradnika i savetnika.

U haškom tribunalu svedočio je u korist Slobodana Miloševća.

Primakov će ostati upamćen u srpskoj javnosti po tome što je okrenuo avion i otkazao posetu Vašingtonu kad je 24. marta 1999. čuo za početak NATO bombardovanja SR Jugoslavije.