Gebelsova sekretarica (105) je još živa: Ne kajem se ni zbog čega (VIDEO)

- Retko kad ste ga mogli videti ujutro - kaže Pomzel, prisećajući se svog šefa. 

Pomzel se seća i kako je elegantan bio nameštaj u toj prostoriji i kako je uvek vladala bezbrižna atmosfera. Ona je svakog jutra čekala Jozefa Gebelsa u predsoblju kabineta zajedno sa još pet sekretarica. 

Ona u prvom i verovatno poslednjem intervjuu o svom životu, u 106. godini, kaže da su joj dani odbrojani.

- U ovo malo vremena što mi je ostalo (nadam se da će to biti meseci, a ne godine), samo se nadam da se svet neće okrenuti naglavačke kao onda, ali su se ove godine desile neke užasne stvari. Osećam olakšanje što nikad nisam imala decu, zbog koje bih sad morala da brinem - kaže Pomzel. 

Zašto je tek sad prvi put progovorila o svom angažmanu, kao poslednja preživela osoba iz unutrašnjeg kruga nacističkog liderstva?

- Nije mi namera da olakšavam savest - kaže ona, jer svoj posao u propagandnoj nacističkoj mašineriji smatra "samo poslom". 

Među njenim zadacima bilo je slanje lažnih statističkih podataka o palim vojnicima, preterivanje u navođenju broja silovanja Nemica od strane Crvene armije i slično. Pomzel tvrdi da nema zbog čega da se kaje. Kako kaže, ponašala se kao i većina drugih Nemaca. 

- Verujem da oni koji danas tvrde da bi se suprotstavili nacistima da su bili na našem mestu, stvarno tako misle, ali većina to ne bi učinila. Cela zemlja bila je kao pod nekom čarolijom, kada su na vlast došli nacisti. Znam da mi danas niko ne veruje. Svi misle da sve znam. Nisam znala ništa. Od nas se sve krilo - tvrdi Brunhilda.

Otac je nju i njenu braću i sestre tukao motkom za istresanje tepiha, svaki put kad bi neko od njih bio neposlušan. 

- To prusko osećanje dužnosti zauvek je ostalo u meni - kaže ona.

Bila je užasnuta kada ga je videla na bini u Berlinu u februaru 1943. kada je dao svoj čuveni govor o "totalnom ratu". Sedela je tada s koleginicom tačno iza Magde Gebels.

Taj govor održao je neposredno posle Bitke za Staljingrad i nadao se da će dobiti podršku naroda da učine sve što mogu protiv pretnji Nemačkoj. 

- Nijedan glumac nije mogao da se tako transformiše iz civilizovane i ozbiljne osobe u ludog, glasnog čoveka. U kabinetu je odisao nekom otmenom elegancijom i kad sam ga videla kao nekog pomahnitalog patuljka, nisam mogla ni da zamislim veći kontrast. 

Seća se kako je Gebelsov asistent Gunter Švagerman 30. aprila saopštio da se Hitler ubio, a da je posle njega to učinio i Gebels. Zajedno sa koleginicama je od belih vreća za hranu napravila veliku zastavu u znak predaje koju su podigle kad su došli Rusi. 

Rusima je rekla istinu: da je radila kao daktilografkinja u Ministarstvu propagande Jozefa Gebelsa. Zbog toga je osuđena na 5 godina zatvora.

Posle je ponovo je dobila posao u radio stanici i postala glavna sekretarica direktora programa, uživajući sve privilegije, visoku platu i putovanja do penzionisanja u 60. godini.