Radnik kao potrošna roba (6): Šef u ulozi zaštitnika
Ako radnik šefu ukaže da je izložen mobingu on mora da deluje, ali za to je potrebno da žrtva tačno dokaže mobing, ističe Radnička komora. Ukoliko šef ne preduzme nikakve mere, iako se žrtva žalila na mobing, onda može s pravom da napusti posao, i ima pravo na obeštećenje, kao i na sve doprinose. Radnička komora savetuje radnicima, koji su izloženi mobingu, da se obrate radničkom savetu, odnosno lekaru preduzeća. Savetuje se žrtvi da vodi dnevnik o mobingu.
Dosadašnja suđenja u Austriji pokazuju da sudije smatraju da poslodavac snosi odgovornost za mobing u svojoj firmi. U više navrata sud je odlučio u korist žrtve, naloživši firmama da isplate obeštećenje. Za savetovanja u vezi s mobingom stoje na raspolaganju pravne službe Radničke komore, kao i Sindikata.
Jedan Austrijanac tužio je svoju firmu zbog mobinga na radnom mestu. On se osećao isključenim na poslu, između ostalog zato što ne pije alkohol sa svojim kolegama. On je svog šefa mejlom informisao o situaciji, na šta je nadležni uveo zabranu alkohola u firmi i pozvao zaposlene na razgovor.
Kada su zaposleni saznali da je njihov kolega kriv za zabranu usledili su snažniji napadi i vređanja. Uprkos razgovorima zaposlenih i šefa, problem nije rešen, a planirani medijator nikada nije pozvan. Pošto se situacija nije poboljšala, pomenuti Austrijanac je, nakon godinu dana bolovanja, odlučio da raskine ugovor. Sudija je presudio da je šef, iako je preduzeo neke mere, prekršio svoju obavezu zaštite radnika jer nije pozvao medijatora.
Na osnovu odluke Višeg suda, do kojeg je došao ovaj slučaj, mobingom izazvani zdravstveni problemi moraju biti tretirani kao nanošenje telesnih povreda. Što se mobinga tiče, stopa u Austriji se nalazi u stalnom rastu, a pre šest godina iznosila je 7,2 odsto, dok je u EU bila na 4,1 procenat.